Приступачан програм: Привредна историја Србије - Сину виђело из ријеке (СЗЈ)

После електрификације Београда у Србији је од 1900. до почетка Првог светског рата, поред термоелектране у Шапцу изграђено десет малих хидроелектрана. У Ваљеву две, Ужицу, Лесковцу, Нишу, Зајечару, Ивањици, Параћину, Пироту, започета је у Чачку и последња пред рат, у Великом Градишту на реци Пек.

Свака од ових централа била је велики технолошки искорак и метафора решености ондашње елите да поведе друштво у нову епоху. Такође, оне су вредни споменици индустријске архитектуре, а неке од њих и данас производе струју. Више од сто година.

Електрификација Београда и Србије је у великој мери дело инжењера Ђорђа Станојевића. Са просветитељском посвећеношћу он је обилазио и најзабитије српске вароши убеђујући трговце и идустријалце да је електрична енергија будућност и залог напретка.

Његовом заслугом изграђена је на пример хидроелектрана Вучје код Лесковца која је уврштена у светску баштину техничких подухвата. Њена изградња и у данашњим условим била би инжењерски подухват највишег ранга. Уз све то она и даље ради, без дана застоја, од 1903. до данас.

Аутор и уредник: Божидар Ђуран
Сниматељ: Душан Живковић
Монтажа: Ксенија Савићевић
Обрада: редакција Актуелности