Приступачан програм: Привредна историја Србије: Београд - Ниш (СЗЈ)

У јавном говору кнежевине Србије термине гвоздени пут и жељезница први је 1833. употребио Димитрије Тирол Србин из Темишвара и члан Друштва Српске Словесности.

Међутим, настојања да се изгради железница трајаће скоро пола века. Непосредно пред Берлински конгрес 1878. посебним уговором са Аустроугарском Србија је прихватила обавезу да за три године изгради пругу од Београда до Ниша.

Код данашњег моста „Газела", кнез Милан је сребрним будаком у јулу 1881. године означио почетак изградње пруге Београд-Ниш, до тада највећег грађевинског и технолошког подухвата. Према пројекту Драгутина Милутиновића у августу 1884, отворена је београдска железничка станица.

Из Београда су за Ниш, 23. августа 1884. године у 8.30, кренула два свечана воза, а министар саобраћаја Јеврем Гудовић је свечано отворио пругу. Мада су карте биле скупе, прве године пругом Београд-Ниш путовало је око 15.000 путника. Следећих двадесет година, углавном ручно, изграђено је готово 1.000 километара нове пруге. То је у потпуности изменило лице тадашње Србије.

Сниматељ: Душан Живковић
Монтажа: Ксенија Савићевић
Аутор и уредник: Божидар Ђуран
Обрада: редакција Актуелности