Театрологике: Јан Фабр

Током протеклих 40 година Јан Фабр је своју каријеру градио као сликар и вајар, перформер и позоришни стваралац.

Било да наступа сам, када црта и креира своје ликовне радове или у тиму као што је позориште, све што Фабр ради тиче се њега самог и његових интимних преокупација.

Временом је створио изузетан опус у области визуелних уметности. Привукао је пажњу јавности радовима као што су "Замак Тиволи", "Рај ужитка", фреском на плафону у Краљевској палати у Бриселу и скулптурама на отвореном. Творац је великог низа запажених изложби и први је живи уметник који је излагао у Париском Лувру и у Ермитажу у Санкт Петербургу. Излагао је и на Венецијанском бијеналу.

На почетку каријере, као материјал за перформанс користио је новац, а чувени је онај у којем га је спалио и од пепела написао реч "новац". Правио је цртеже од властите крви током наступа који је звао "Моје тело, моја крв, мој крајолик". Посебно га занимају бубе скарабеји за које се верује да су мост између овог и оног света. Многи Фаброви радови инспирисани су темом смрти, а њихову грађу и дословно чине ове бубе. У инсталацијама често фигурира и његов лик у злату.

Касних седамдесетих Фабр постаје уметничка сензација на пољу извођачких уметности. Три пута је учествовао на Битефу. 2005. године био је селектор фестивала у Авињону. Његова представа "Олимп: у славу култа трагедије" - у трајању од 24 часа је на 51. Битефу добила све награде. У Београд је стигла након извођења у Берлину и Паризу, где су је стручњаци оценили као једним од најзначајнијих догађаја савременог театра.

Фабров театар је физички сензуалан и ослобођен интелектуалног. То је театар тела и театар крви и меса. Театар ритуалне снаге.

Фабров позоришни рад и визуелна уметност увек су повезани са традицијом, са античким позориштем и класичном сликом.

Аутор и сценариста Оливера Милошевић
Извршни продуцент Селена Плескоњић
Сниматељ Владимир Ђурић
Монтажа Ђурђа Станковић
Редитељ Срђан Ћешић
Серијал је реализован у Хартефакт продукцији