Трезор

Кота 129, Наш Таш, први део - Пре осам година, снимањем полазника Уметничке радионице "Студио" у Мајке Јевросиме бр. 8 започели смо циклус Наше комшије и снимили смо већ неколико адреса у блиском окружењу Телевизије Србије, бројећи корацима растојања. Упознавањем, растојања су смањена, а узајамни односи су постали чвршћи. Данас, са Јованом Сретеновићем, првим директором Спортско рекреативног центра "Ташмајдан" упознајемо наше комшије на 119. кораку , од капије Производно-емисионог центра РТС-а у Абердаревој. Стадион Ташмајдан отворен је 24. јануара 1954, а затим су се низала једно за другим такмичења у боксу, малом фудбалу, рукомету, кошарци, одбојци. На стадиону су се одржавали и музички концерти, разне свечаности и приредбе, па чак и позоришне представе. Ипак најпопуларније је било клизалиште које је свакодневно било отворено за публику, а трибине су биле увек пуне на честим клизачким такмичењима и ревијама, као и на све популарнијем хокеју. Затим је, 1961. прорадио и отворени базен олимпијских размера на којем је одржано Прво светско такмичење у пливању, ватерполу, уметничком пливању и скоковима у воду, а истовремено је то било и купалиште које је могло да прими 4000 људи. Затим је 1968. године отворен затворени пливачки базен чији се зид, сав у стаклу, подизао у летњим месецима те стварао јединствен архитектонски комплекс са два огромна базена и стадионом поред. Унутар зграде са базеном налази се и рекреативни центар, са мањим базеном, теретаном, рестораном као и хотелом са 80 соба и 5 резиденцијалних апартмана. О свему томе говори нам Јован Сретеновић који је ту од првог дана изградње и директор СРЦ "Ташмајдан" наредне две деценије, а његово сведочење у сва три дела поткрепљено је аудио-визуелним записима из богате архиве Телевизије Србије.

У првом делу овог триптиха у башти кафане "Шанса" (некада"Последња шанса") са погледом на цео комплекс СРЦ "Ташмајдан" Јован Сретеновић говори како је постао градитељ и директор, како су се одвијале припреме, како се набављао грађевински материјал и техничка опрема у сиромашним послератним годинама изградње, ко су архитекте, пројектанти, градоначелници, спортски радници који су учествовали у изградњи овог јединственог објекта. Јединствен је пре свега по свом положају у ужем градском језгру, окружен институцијама као што су Народна скупштина, Двор, Пошта, Универзитетска библиотека и два факултета, Архив Србије, Републички сеизмолошки завод... Јован Сретеновић имао је 29 година када је постављен за директора, а данас када све ово прича "као јуче да је било", има 92 године. После "Ташмајдана", Јован Сретеновић био је, до пензије, председник Туристичког савеза Београда.

- Учесници: дугогодишњи директор СРЦ "Ташмајдан" Јован Сретеновић, саговорник Бојана Андрић

- Сниматељ Драган Радосављевић, асистент Драган Бараћ, сниматељ звука Милан Ђорђевић, расветљивач Зоран Пантић, организатор Гордана Грдановић, уредник истраживач Милена Јекић Шотра, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Љубомир Плављанић, аутор Бојана Андрић

- Снимано 19.10.2017, премијерно емитовано у "Трезору" 05.11.2018, репризирано 19.02.2019; Редакција за историографију