Трезор

Шездесет година "Веселе вечери": сећања Бранке Веселиновић - Прва емисија Радио Београда Весело вече, емитована 6. марта 1949. била је правовремени одговор на све израженију потребу за једном сталном хумористичком емисијом, која је имала доста пародије и сатире у свом садржају. Весело вече основано је као посебна редакција и ту се брзо окупио доста већи број добрих глумаца, Мира Ступица, Бранка Веселиновић, Јован Гец, Милан Ајваз, Драгутин Добричанин, Жарко Митровић, Мија Алексић, Лјубиша Бачић, Лјубомир Дидић, Мића Татић, Лјубиша Јовановић, Петар Словенски, и други. Текстове су писали Бора Савић, Новак Новак, Бане Ђуричић, Станислав Винавер, Радивоје Лола Ђукић па и глумци који су учествовали Гута Добричанин и Миодраг Петровић Чкаља. Редитељи су испрва били Јован Гец и Милан Ракић, онда Лола Ђукић... Први уредник Веселе вечери био је Мирослав Митровић, затим Жика Живуловић Серафим, Радивоје Лола Ђукић, Слободан Кића Станковић. Према подацима архива Радио Београда, од 1949. до 1969. емитовано је 1.280 емисија у трајању од 56.300 минута односно 938 часова. Првих 400 емисија спремао је искључиво Радио Београд, а касније су се у наизменично припремање и емитовање укључили 1956. Радио Загреб и 1962. Радио Сарајево. На програму Радио Београда "Весело вече" престало је да се емитује 2001. године. Бранка Веселиновић одазвала се позиву да у разговору са театрологом и публицистом Феликсом Пашићем, изнесе своја сећања на дугогодишње учешће у емисијама "Веселе вечери" које су на радију ишле уживо или су снимане па одложно емитоване; велики број тих "Веселих вечери" извођен је на сценама Домова култура широм бивше Југославије, те бар једном годишње реализован и као директан пренос јавног извођења пред препуном салом Дома синдиката. У Програмском архиву сачувани су делимични снимци "Веселе вечери" из 1967. и 1969. године.

- Учесници: драмска уметница Бранка Веселиновић; новинар, позоришни критичар и публициста Феликс Пашић
- Дежурна посада Студија XI и реализатор Драган Ковачевић; организатор Гордана Грдановић,графичка обрада Драган Владисављевић, монтажер Александар Андријевски, уредник Бојана Андрић
- Снимано 16.02.2009, премијерно емитовано у "Трезору" 06.03.2009, репризирано 06.03.2019. само ноћу; 07.10.2019; Редакција за историографију

Оснивач Телевизије - Пут за расправу у Савезном извршном већу отворен је 6. марта 1956. године образовањем Комисије Одбора за просвету са задатком ''да проучи питања увођења телевизијске мреже и о томе поднесе извештај и предлоге''. Већ 17. марта, после дводневног рада, Комисија је закључила да се изградња телевизијске мреже Југославије остварује на основу принципа јединственог Југословенског телевизијског програма са центром у Београду и допунским центрима у Загребу и Лјубљани, а касније евентуално у Скопљу, Сарајеву и Титограду. Затим је 8. јуна 1956. Савезно извршно веће донело "Одлуку о додељивању средстава за изградњу ТВ мреже у Југославији". До одлуке се није лако дошло: сматрало се да увођење телевизије треба одгодити за боља времена, иако нико није оспоравао да је телевизија неопходна. Превагнуло је упозорење Родољуба Чолаковића: "Одгађати је... то би значило остати и даље на репу цијеле Европе, а не би требало да је на репу - јер једино она, Југославија, уз Бугарску и Албанију нема телевизију!" Коментар на чињеницу да је "просвета основала телевизију" даје историчарка Сања Петровић Тодосијевић; будући да је управо објавила свој дугогодишњи истраживачки рад "Реформа основношколског система у Србији 1944-1959". Иако се у свом истраживању није посебно бавила појавом телевизијског медија, лако је објаснила како је политика послератног образовног и васпитног система одлично разумела све погодности које нуди нови масовни медиј.

- Учесници: др Сања Петровић Тодосијевић, сарадник у Инсититу за новију историју Србије; саговорник Бојана Андрић
- Уредник истраживач Весна Дошен, сниматељ Тихомир Митровић, сниматељ звука Милан Ђорђевић, расветљивач Младен Перић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Александар Андријевски, уредник Бојана Андрић
- Снимано 07.02.2019, премијерно емитовано у "Трезору" 06.03.2019. само ноћу, репризирано 07.10.2019; Редакција за историографију

Петак, 10.04.2020. на РТС СВЕТ у 0.10

Драмске и хумористичке серије седамдесетих

Игране серије, Време телевизије, 17. епизода - Прати се репертоар драмских и хумористичких серија од 1972. до 1976. године. који се заснива на неговању три основна тематска круга: књижевне баштине, револуционарних традиција и НОБ и савремене тематике. Хумористичке серије налазе се, пак, на прекретници, често под ударима тзв. идејне критике. Од драмских серија овог времена пажња се усмерава на Песму по роману Оскара Давича, Отписане Драгана Марковића, Салаш у Малом Риту Арсена Диклића, Димитрија Туцовића Милована Витезовића, Београдске приче по приповеткама Вељка Петровића. Од хумористичких серија у епизоди су се нашли Грађани села Луга Жике Лазића, Камионџије Гордана Михића, Филип на коњу по роману Васе Поповића, Позориште у кући Новака Новака и Грлом у јагоде Срђана Карановића.

- Учествују: редитељ Живојин Павловић, сценаристи Драган Марковић, Милован Витезовић, Новак Новак; сниматељ Славко Алексијевић, глумац Бранко Цвејић
- Сценариста др Мирослав Савићевић, водитељ Мића Орловић, редитељ Никола Лоренцин
- Премијерно емитовано 05.11.1995, Редакција за историографију, уредник др Мирослав Савићевић и Агенција за програмске пројекте и акције, уредник Сергеј Шестаков; репризирано у "Трезору" 23.12.2002, 13.05.2014. (РТС Дигитал) и 06.08.2014 (РТС САТ)