Српска штампа 1914 - 1915

Цветају пашквиле, сатира, иронија на високом нивоу, али и оговарање и интриге којих није био поштеђен ни краљ Петар. Сарајевски атентат тема је насловница 29. јуна, али да се могућност рата још није озбиљно схватала говоре и огласи попут оног у коме "Тријандафил Лазаридис продаје у својој колонијалној трговини Цариградски ратлук са и без бадема" или где "удовац тражи себи жену према мери која би васпитавала његово двоје деце".

До објаве рата штампа у Србији информише о кризи која постаје све дубља, схватајући размеру опасности која се надвила над државом. Али новине настављају да бележе живот у свом пуном обиму и живе "шало-збиљни" живот.

Ондашње новине, које су излазиле у већем формату и са знатно мањим бројем страница него данас, нису имале фотографије, већ цртеже као илустрације. Текст се тискао у пет или шест стубаца али је у "Политици", која је излазила на само четири странице, а половина те четврте били су огласи, излазило текстова најмање као у данашњих 16 страна неког дневног издања средњег формата.

Новине тог доба нису имале укрштене речи, судоку, хороскоп, али ни временску прогнозу, градску или спортску рубрику. Текстови у тадашњој штампи углавном су потписивани са "Уредништво" или "Редакција", понекад под псеудонимом.

Новинар се није потписао ни на важан интервју са Николом Пашићем, објављен у "Политици" 1915. када у Србији бесни пегави тифус. Читамо како Пашић, као и данас политичари, избегава питања и уопштено и оптимистично одговара - наводи саговорник.

Српска штампа је већ након ступања Карађорђевића на престо живела један од својих најбујнијих живота.

Репортерски изванредна, на добар, новинарски начин дрчна, штампа је била и безобразна, и на добар и на лош начин, као и ова данашња. Новине су имале жељу да у сваком сегменту информишу своје читатељство, не само голом информацијом, већ и да их забаве, понуде интригу и вест о којој ће се причати у чаршији.

Са повлачењем последњих јединица из Србије 1915. године, престаје да излази и српска штампа и завршава се и ово херојско време новина. Последњи број "Српских новина", штампан у Нишу, излази 14. октобра 1915, а први следећи број објављен је у Србији 1. децембра 1919.

У улози нараторa: Бојан Жировић. Камера: Периша Ђинђић. Уредник и сценариста: Александар Гаталица. Режија: Филип Чоловић.