Трезор

Пунолетство "Трезора" - На данашњи дан, 4. фебруара 2002. емитована је прва емисија новог циклуса оживљавања архивских ТВ записа и њихових стваралаца. Стални термин од 58 минута, сваког радног дана у 14.05 на I програму, а да краја године додат је и репризни термин после поноћи. Садржај сваке "Трезорске" петодневне недеље формиран је око једне теме, а такав је принцип остао до данас. Прва недеља носила је назив Пигмалион: "Док трају припреме за емитовање старих емисија у новом руху, "Трезор", за почетак, 'позајмљује' серију Живот је леп, већ раније опремљену у циклусу "Траг: Теветека 2" (М. Оташевић & Б. Андрић). У другој недељи "Трезор" је већ остварио принцип, које следи и данас, да аналитички и критички представи појединог телевизијског ствараоца, овог пута била је то редитељ документариста Оливера Гајић, о њој су говорили историчар проф. Андреј Митровић и новинар Мирко Кларин, а емитована је серија Век револуције. У другој недељи приказане су ТВ драме на тему великих судских процеса, које све нису могле бити емитоване 1999. у поменутом циклусу "Теветека", а најављене су овако "Драме (Нирнбершки епилог, Сведоци оптужбе и др), обједињене у циклус Извештај, in corpore, имају циљ да програмски потврде жанр чија је популарност и занимљивост у сталном успону. Мерило демократије и/или опресије,'судска драма' је уједно и мерило колективне савести: могућег превредновања историјских истина и заблуда." Како "Трезор" анализира програм који је од 1958. до 1991. емитован у ЈРТ шеми, трећа недеља је већ била посвећена једном словеначком аутору, Карпу Аћимовићу Години и његовој серији Рам за неколико поза коју је радио за ТВБ. На таквим чврстим темељима, "Трезор" живи и данас, осамнаест говина касније. Први потписници "Трезора" били су: уреднице Весна Игњатовић, Весна Дошен, Вера Влајић, Вера Милеуснић, монтажер Ђорђе Анђелковић, музички сарадник Виктор Симић; одговорни уредник редакције за историографију Бојана Андрић, Главни и одговорни уредник Културно уметничког програма Никола Мирков. После 18 година постојања, концепт "Трезора" доследно се спроводи, гледаоци воле овај програм, критика га позитивно оцењује, добитник је неколико награда, приказује се на фестивалима, али је још далеко од свог крајњег и најважнијег циља: оснивања Музеја телевизије у Србији. 

Но, данашњи рођендански прилог снимљен пред Народном банком Србије, говори о нечем сасвим другом.
- Сниматељ Горан Копривица, сниматељ звука Милан Ђорђевић, организатор Гордана Грдановић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 16.01.2020, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Моћна рука смјелога случаја - Поднаслов овог "Трезора" гласи: Уметнички подухват на запису електромагнетне траке Q-155. Како у специфичној медијској историји настаје једна врста палимпсеста, телевизијског, можемо да видимо на примеру ове двоинчне траке Телевизије Београд. Како су се низали нови, у том тренутку битни, догађаји и прекривали један другог, тако су се на траци таложили разноврсни материјали. Најстарији је снимак позоришне представе Капетан капетану, Атељеа 212 из 1967. (остало сачувано 14 минута снимка), па затим неколико снимака из 1968: завршетак седнице ЦК у Палати федерације у пролеће (остало 2 минута снимка), затим агенцијска вест о Титовој посети Чехословачкој и овацијама на Храдчанима 9. августа (остало 40 секунди снимка), и само неколико недеља касније трасом примљене агенцијске вести о уласку Совјетских трупа у Праг 20. августа (остало 8 минута). Свако ново снимање на таквим старим ВТР форматима морало је почети од почетка траке (што није случај са каснијим касетним форматом а/в носача), тако, завршни кадрови снимка директног преноса IX Конгреса СКЈ са одјавном шпицом из марта 1969, је последњи снимак остао на првих 7 минута траке. Захваљујући томе што ТВБ тада још није користила уређај којим се могао претходни снимак потпуно избрисати са траке, те тако "чиста" трака припремити за ново снимање - настао је овај електромагнетни палимпсест. Историја ту није завршена: почетком новог века, та оригинална трака Q-155 што је све ово примала на себе је негде нестала, као и њена копија на савременији а/в носач са ознаком ДВЦПРО Д-8, па је изгубљен и оригинални документациони картон на коме су све ове слојевите промене пажљиво бележене. Данас нам је остала само копија сачињена (у деловима и емитована) у циклусу "Теветека", 1998. године. Како се исти догађаји могу читати у односу на линеарну хронологију, а како по случајно насталим слојевима телевизијске археологије, за "Трезор" надахнуто тумачи Александар Петровић, професор културне антропологије на Филолошком факултету у Београду, призивајући Његошеву "моћну руку смјелога случаја" у свом концептуалном стварању.
- Учесници: Проф. др Александар Петровић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Милена Јекић Шотра, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 27.02.2014, премијерно емитовано 04.04.2014; репризирано 20.11.2014. у "Трезору" и 13.04.2015. на РТС Сателит; Редакција за историографију