Трезор

Три приче из Маутхаузена, Прилози за историју XX века - Концентрациони логор Маутхаузен био је место где су у оба светска рата били заточени људи из Србије. За време Првог светског рата овде се налазио аустроугарски заробљенички логор у коме је умрло више од 8000 Срба. Маутхаузен и Гусен су у Другом светском рату носили ознаку логора III разреда, што је значило да су били намењени да буду најсуровији логори за непоправљиве непријатеље рајха. Заточеници су стрељани, убијани у гасним коморама, сатирани робовским радом у каменолому или фабрикама у тунелима за производњу наоружања. Умирали су од неухрањености и болести, а над њима су вршени и медицински експерименти. Маутхаузен је чинио систем од неколико десетина повезаних логора. Један од њих је логор Гусен, у коме је и страдало највише Срба и људи из бивше Југославије. Од заточених Срба којих је било више од шест хиљада, страдало је више од половине. Процењује се да је најмање 90.000 људи из 40 европских земаља умрло у Маутхаузену, али претпоставља се да је тај број вишеструко већи. Сваке године се комеморацијом обележава дан ослобођења логора. На њима су, док су могли да путују, учествовали и бивши заточеници Љубомир Зечевић, Никола Јовановић и Душан Стојиљковић, који је још увек жив. Њихова сведочанства о времену које су провели у Маутхаузену су у периоду од 2014 до 2016 године забележили Тамара Ћирић, истраживач - коауторка књиге "Концентрациони логор Маутхаузен - повратак непожељан" и редитељ Радослав Московлић.

- Учесници: Љубомир Зечевић, Никола Јовановић и Душан Стојиљковић
- Монтажери Тијана Тодоровић, Нада Зилџић Додиг, Будимир Хрњак; сценарио, камера и режија Радослав Московлић, уредник Бојана Андрић
- Снимано од 2014 до 2016, премијерно емитовање; Редакција за историографију