Трезор: Премијере и репризе

Животопис оснивача Музеја Крупња, други део - Као плод тридесетогодишњег етнографског и историјског истраживања свештеника-стафровора Александра Ђурђева, 2017. отворен је Музеј Крупња. Уз своје свакодневне обавезе богослужења, успео је да преуреди комплекс цркве у Добром Потоку и направи јединствен музеј у свом породичном дому, са преко 3.000 експоната, који су само део прикупљеног материјала. Музејски експонати, распоређени у неколико просторија и представљају прошлост и културу Крупња. Археолошки налази, фотографије, употребни предмети, оружје и други експонати само су део поставке. Ту се налазе предмети везани за наше владаре, Обреновиће и Карађорђевиће, кревет у којем су спавали кад су боравили у Крупњу, униформе српских војника из Првог светског рата, оригинални документи о разним догађајима и временима, али и предмети који се тичу рада прве поште у Крупњу, трговине, апотеке, банке... Јединственост овог Музеја и поставке је то што је све у њему дело истраживања, обраде, конзервације, израде и изградње - дело самог господина Ђурђева. Он је и столар, стаклорезац, власуљар, кројач, рестауратор, кустос, водич и то све по свим музејским правилима и законима. Радознао, вредан, упоран и домишљат човек. У прву посету Музеји Крупња ишли смо, са Виктором Лазићем који такође поседује исте особине: радозналост, упорност, огромну енергију, знање и домишљатост. Током овог пролећа организоваћемо посету господина Ђурђева Музеју Књиге и путовања и Музеју српске књижевности у Беогаду, чији је иницијатор и оснивач Виктор Лазић.

- Учесници: Александар Ђурђев, протојереј-ставрофор, старешина храма Добропоточког у Крупњу; Виктор Лазић, оснивач удружења "Адлигат" и Музеја књиге и путовања; Бојана Андрић, аутор и уредник "Трезора"
- Уредник истраживач Маријана Цветковић, сарадник Музеја књиге Драгана Симић, сниматељ Добрила и Добривоје Пантелић; графичка обрада Милена Марковић, монтажер Александар Андријевски, уредник Бојана Андрић
- Снимано 21.06.2019, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Јадар и Рађевина, Караван, 2. емисија, одломак - Кратак одломак о историји Крупња у година које су уследиле после Другог светског рата. Крупањ је ослобођен 3. септембра 1941. Октобра исте године немачка казнена експедиција спалила Крупањ скоро до темеља. Остале су само зграде старе апотеке која је била у влсништву немачког грађанина, цркве Св. Вазнесења Господњег и болница, задужбин Николе Спасића, трговца из Београда. Сем рударства и прераде дрвета у Крупњу се шездесетих година развила индустрија текстила, производња картонске амбалаже, контактних сочива, дехидратација воћа, мала привреда, трговина и туризам.
- Сниматељ Драган Кулишић, асистент сниматеља Бранко Бошковић, расветљивач Данило Митић, музички сарадник Доријан Шетина, организација Милија Ивановић, монтажер Надежда Ивовић, аутор Милан Ковачевић
- Премијерно емитовано 05.12.1976; Редакција документарно фељтонског програма

Мачков камен и друге приче, Енциклопедија за радознале, одломак - Околина Крупња је позната по жестоким биткама које су вођене на почетку Првог светског рата. Једна од најпознатијих је Официрска битка или борба за Мачков камен. Палим војницима подигнуто је више споменика. Спомен-костурница на Мачковом камену завршена је 1931. године, а Спомен-црква Вазнесења Господњег у Крупњу подигнута 1932. На оба локалитета налазе се мошти бораца, а у крипти цркве изложене су фотографије са бојног поља и венци. У крипти је и споменик мајору Светиславу Марковићу који је повео војнике у самоубилачки јуриш на аустријску војску.

- Учесник Драган Грујић, публициста
- Сниматељи Периша Ђинђић, Дарко Докмановић, Војислав Поповић; сниматељи звука Љуба Јовановић, Славиша Петровић, монтажа Владица Игов, Мирослав Николц, Александар Андријевски
- Произведено 2006; Редакација школског програма