Осам векова који нас раздвајају од епохе Св. Саве не само да нису умањили значај његових дела већ су у савременим условима научна тумачења добила адекватнији израз. Комплексна и дубока прича о Св. Сави је и прича о историји Српске православне цркве. Кроз разговор са галеријом стручњака - историчара, теолога, историчара уметности, филозофа, историчара књижевности и археографа расветљавамо, тумачимо, потврђујемо, стварамо широки спектар сазнања о Св. Сави, светосавском учењу, светосавском предању, светосављу, о српском средњем веку, књижевности и уметности која је стварана под окриљем Цркве.

- Извесно је да епоха 13. века није била почетак у историји српске књижевности, али са Светим Савом и стварањем аутокефалне, самосталне српске цркве средњовековна књижевност добија аутентични израз у оквиру православног света, каже историчар књижевности др Ирена Шпадијер.

- Српско рукописно наслеђе отеловљује дух светосавског предања и преноси га кроз векове. Кроз њега се сагледава посредно и непосредно историјски развој Српске цркве и народа. Рукописно наслеђе нам пружа причу о унутрашњем човековом развоју, идејама, о уметничким достигнућима, о темама које су преокупирале књижевност, било преводног или оригиналног карактера, истиче археограф др Владан Тријић.

- Врло често ћете чути: а када је канонизован Св. Симеон или Сава? За разлику од римокатоличке канонизације која се извршава једном формативном одлуком Сабора, у православном свету влада потпуно другачија пракса. Једна личност се придружује светитељима на основу њеног врлинског живота, упражњавања подвига и осведочења да припада изузетној врсти људи, светих људи... Када се једна личност манифестује на такав начин, онда се о њој састављају житија и службе, чиме се тако уводи у календар, добија свој празник и тако бива придружена осталим светитељима, објашњава историчар уметности др Даница Поповић.
У нашем народном стваралаштву постоје многа предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су још у 13. веку, код његових биографа, али највећи њихов део је каснијег порекла. Приче о Св. Сави с временом постају богата ризница народног искуства и на аутентичан начин схваћених хришћанских поука.

- Приликом избора места за своје задужбине наши владари и ктитори нису се руководили само лепотом која је божанског порекла него препознавањем светости места. То је једна општа одлика свих култура и цивилизација, нека врста свете географије - хијеротопије, сакралне топографије. Свака религија има нешто свето у том смислу. Читаво полуострво је још у антици било свето, само што је на крају постало "Богородичин врт" - хришћанско место. Са том свешћу су наши зидали. Када се каже: Студеница беше пусто ловиште зверова, то је у ствари и симболично, ту је човек био у прилици да улови спасење своје душе. На тај начин су читаве области постајале свете јер имате и повратну спрегу - то су наши Косово и Метохија на којима се толико градило цркава да су се претворили у свети простор, каже историчар уметности др Оливер Томић.

- У међуратном периоду, када се српски народ налази у новим државним оквирима, када долази до поновног успостављања Српске патријаршије, главни пропагатор Урош Предић ће 1921. године да уобличи канонску композицију "Св. Сава благосиља децу", где представља Св. Саву не само као архијереја него и као просветитеља. Та слика је много пута умножавана. Урош Предић је уобличио Св. Саву као изворног, аутентичног Словена. У међуратном периоду долази до јачања пансловенског или свесловенског покрета, до обнове византијско-српског стила. На Опленцу Карађорђевићи наручују мозаичну представу Св. Саве како је представљен у Милешеви... То је трагање за изразом, стилом и исказом, враћање првобитним коренима чији је главни носилац и идеолог био и остао Св. Сава као архијереј и просветитељ, објашњава историчар уметности др Игор Борозан.

Лик Св. Саве на иконама и фрескама у српским манастирима, као и у црквама изван наших граница, одражава дух непролазног, осећај заједништва са прошлим и будућим, стварајући тако један континуитет који бележи осам векова. У Милешеви је представљен у поворци Немањића поред оца Св. Симеона Мироточивог. Касније у задужбинама потоњих Немањића Св. Сава је сликан у најсветијим деловима храма са угледним архијерејима, у поворкама са осталим члановима светородне лозе, као и са Светим ратницима, у вертикалним низовима лозе Немањића у Грачаници, Дечанима, Пећкој патријаршији и др.

- Истраживања су показала да постоје веома озбиљни разлози за претпоставку да 1594. године ипак нису спаљене читаве мошти и да је у Милешеви остала сачувана рука Св. Саве. То можемо знати на основу пажљиве анализе извора, а посведочила би можда и једна добро сачувана мумифицирана рука која је дуго била у цркви Св. Тројице у Пљевљима, а сада се налази у Милешеви. То је питање којим се у будућности вреди бавити, које чека будућа истраживања, каже историчар уметности др Даница Поповић.

У четвртој епизоди серије "Савин врт" - "Светитељ" стручњаци говоре о православној канонизацији и култу, о представљању лика Св. Саве на средњовековним фрескама, иконама и уметничким делима новог доба, о важним аспектима српске средњовековне књижевности и народном предању о Св. Сави.

Сценариста: Петар Јаконић
Уредник: Ивана Ковачевић
Монтажер: Облак Јуришин Кауфман
Директор фотографије: Александар Беатовић
Редитељ: Виолета Петровић