По друм 'одим, за друм питам: Наш Стева Мокрањац

На њима је Српчад у прилици да сазна штуре биографске податке и чује неке од песама из Руковети (част изузецима посвећенијих наставника!). Нешто боље пролазе ученици музичких школа, бар по питању спознаје значаја композиторовог дела.

Кроз касније сазревање и образовање, у зависности од афинитета, допуњују тај Мокрањчев кроки новим чињеницама - опредељују се за теме које им се више свиђају, оду на понеки хорски концерт, сваког септембра су обавештени да се одржала још једна манифестација "Мокрањчевих дана" у родном Неготину, или открију сву лепоту Опела и Литургије. Којом, махом, и буду испраћени на вечни починак.

Реторичко је питање: "Да ли је то довољно?"

Ауторска екипа четвороделне посвете овом, за века од његове смрти најзначајнијег српског композитора, приступила је Мокрањчевом лику и делу крајње емотивно, селективно, па и необјективно. Ово признање, уз олакшавајућу околност жеље да се композиторов живот и рад што успешније приближе данашњем нараштају, оправдава форму и садржај епизода. Наиме, као лајтмотив је коришћена (из неколико извора потврђена) његова омиљена народна песма "По друм 'одим, за друм питам" (не улазећи у истраживања зашто је није искористио у својим делима). Лик дечака Стеве нас хронолошки води кроз битне моменте личног и професионалног развоја, а паралелно са том причом нас наратор "смешта" у време (шта се дешавало, и како је изгледала Србија и свет тих година). Субјективни приступ се огледа у чињеници да се песме из Руковети нису пласирале ни по реду, ни (искључиво) у хорском извођењу, ни целовито, већ по сопственом осећају за потребе грађења сценарија. У том смислу, мање је био важан податак из које је руковети која, премда смо били потпуно свесни значаја Мокрањчевог "сплетања" сваке. Никако нисмо могли да заобиђемо ни бисере српског духовног појања, за које еминентни музиколози тврде да је можда чак и значајнија као оставштина - "Херувимску песму" и "Тебе појем". Сваки аранжман (а заступљени су у широкој лепези - од аутентичног, архаичног и сировог архивског снимка, преко у народу задржане вокалне верзије, класичног a capella хора, до "Колибрића" и "Биг бенда") носи своју лепоту. А констатације гледелаца и слушалаца да се од неке од тема још сатима нису могли "отрести" - сама по себи потврђује колико је велик композитор Стеван Стојановић Мокрањац.

Наш Стева.

Аутори сценарија су уредник Ана Павловић и редитељ Ружица Лукић, продуцент Светлана Бандић, директор фотографије Милан Станић, монтажер Владимир Радовановић, а дизајнер звука Александар Зоричић.