Трезор: Задужбинари

Лука Радоја из 2012. и 1992. године

Лука Радоја рођен је 1939. у Гламочу. По струци је доктор биотехничких наука. Први посао је био у ИМТ-у, касније у Институту за примену науке у пољопривреди, десет година је предавач на Пољопривредном факултету у Источном Сарајеву, али је најдуже стручни сарадник и консултант за пољопривреду у Телевизији Београд, данас Телевизији Србије. У телевизијски свет увео га је Захарије Трнавчевић, 1969. године. Радио је у серијама Знање имање и Село без сељака, самостално је урадио и шест емисија о земљорадњи, био сарадник и Научног програма, радио је прилоге за ТВ дневник... Аутор је више научних радова и књига из аграрне области. Добитник је "Награде за животно дело" коју додељује Удружење новинара за село и пољопривреду и "Плакете за допринос селу" од Центра за социологију села. Члан је Националног тима за препород села Србије. Ове године Лука Радоја обележава 80 година живота и 50 година од првог прилога за Телевизију Београд. И даље је стални члан телевизијске екипе серије Знање имање коју сада уреднички води Јасмина Никитовић Стојичић.

Књига испод ножа - присуствујемо у Штампарији "Драслар партнер" изласку последњих табака књиге Луке Радоја Мајстор пољопривреде и разговори се одвијају док свуда око нас све машине и сви радници обављају последње радове на Лукиној новој књизи; прихватају табаке, секу, слажу, кориче, опсецају и први примерак књиге која и у буквалном смислу излази испод ножа, предају аутору, а други телевизијској екипи.  Овај уџбеник, за младе пољопривреднике, учи их како да правилно примене науку у пољопривреди. "Трудио сам се, каже Лука Радоја, да помогнем да сазна шта је земљиште, да непродуктивна земљишта поправи и  касније правилно користи а продуктивна сачува од пропасти; да се правилно служи алатом, тј. пољопривредном механизацијом, да се не повреди, да сазна шта су хранила за биљке... Дакле, овде је сабрано знање из многих научних дела, часописа и мог личног искустава." И ево још једног цитата: "У историји људског рода записано је: ко го је радио у пољопривреди и није се обогатио и неће. Нашег земљорадника богатство чека у наредној сезони, па му стално измиче и никад неће бити богат. Али има ли икакву предност на нас варошане? Ја кажем да има: дуже живи, мање болује и лакше умире. То му је предност"

- Учесници: Јарослав Драслар, директор штампарије; Мишко Суботић, директор Центра за унапређење животних активности; др Лука Радоја, аутор књиге Мајстор пољопривреде; Лазар Радусиновић, офсет машиниста; Рајка Томић, машина за сечење и обрезивање књиге; Тамара Срдић, тул машина (шивење књиге); Бранко Пауновић, фалц машина (шивење табака); саговорник Бојана Андрић
- Уредник истраживач Весна Дошен, сниматељ Божидар Лоос, асистент Далибор Станковић, сниматељ звука Драган Ушендић, расветљивач Зоран Ђорђевић, сарадник-сниматељ Милена Јекић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Александар Андријевски, аутор Бојана Андрић
- Снимано 13. децембра 1912, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Лука Радоја савремени народни учитељ, Научни интервју - Нагли процват свих наука можда се применом највише одразио у пољопривреди. Машине разних намена улазе у њиве и воћњаке, а у речник пољопривредних произвођача потпуно нове речи. Пословична истина нема хлеба без мотике преокренула се у нема хлеба без науке или нема хлеба без хемије. Између старе и нове пословице стоји Лука Радоја, трагач за мером, тумач компликованог. Безмало четврт века говори са екрана, по салама сеоским, на њивама, свуд где је питан или где има шта да пита. А заправо увек говори исто. Природа нам стоји на располагању али морамо је користити тако да јој помажемо да нам помогне. Лука Радоја наводи принципе свог рада: "1) оно што је оставио Вук Караџић у наслеђе када је казао да сви они људи који знају више треба да иду у народ и уче га бољитку. Нема светлије дужности од те. Ја ту дужност сам покушао да обавим а то сељаци Србије знају. 2) Учећи их како треба да раде размишљао сам како да те алате, са којима раде, направим бољим, да утроше мање времена труда и енергије. 3) Учим их како ћемо повећати принос а да не нарушимо биолошку равнотежу у природи, да оставимо простора да гајимо и шуме, ливаде и пашњаке. Да будемо радосни учесници у животу а не мученици."

- Учесници: народни учитељ Лука Радоја, саговорник и уредник Веросава Тадић
- Милена Стојићевић, Милија Ивановић, Софија Трифуновић Чизмић, Ненад Камиџорац, Мирко Михајловић, Лорета Вукотић, Александар Андолшек, Драгана Кауцки, Сретен Станојевић, Миле Бојић, Вера Стојановић
- Произведено 1992, Редакција научног програма