Приступачан програм: Железница Србије у Великом рату - четврта армија (СЗЈ)

"Србија је током четири ратне године у то време имала три армије, а ја сам имао прилику и част да командујем и четвртом, а то је била наша железница." Овако је војвода Радомир Путник сведочио о улози српске железнице у Великом рату.

Иако са недовољно развијеном мрежом, Српска железница се већ у почетку рата брзо реорганизовала. Све своје капацитете ставила је на располагање за одбрану отаџбине, односно Врховној команди, Главном генералштабу и њиховом извршном органу - Војно-железничкој инспекцији.

Од самог почетка ратног сукоба на Српску железницу пада велики терет. Превоз војника, ратног материјала, за државу важног терета, све је то ваљало брзо и успешно обавити. Ситуација на ратишту је диктирала задатке који нису могли унапред да се планирају. Уз све то, цивилно становништво напуштало је веће градове, нарочито пограничне, и кретало се ка југу земље.

Железничка мрежа представљала је важан незаобилазан чинилац и на војишном и на позадинском делу, а железничке станице постају стратешке тачке све време рата. Отуда је свака железничка станица имала официра, који је заједно са постојећим шефом станице водио рачуна да се на најбољи начин усклади и војни и цивилни саобраћај, и теретни.

Српска железница пратила је дословно судбину земље и народа од почетка рата, за време повлачења и боравка у изгнанству, па све до коначног ослобођења и повратка у земљу.
Гледаоци ће у овој документарно-играној емисији имати прилику да виде низ до сада непознатих или недовољно познатих, докумената, фотографија и података. Део приче о железници посвећен је и одбрани животне артерије за српску војску и државу - железничке комуникације дуж моравско-вардарске долине. Такође, први пут биће испричана прича о "Валандовској ноћи" уз аутентична сведочанства на ноћ од 2. априла 1915. године.

Колико је железница важна и често пресудна за ток рата говори и чињеница да успех наше војске на Колубари дугује добрим делом и ефикасности српске железнице. Однос државе према железници огледа се и у брзом и ефикасном формирању Железничке дирекције на Крфу и касније на Солунском фронту.

Ваља подвући да је српска железница претрпела огромна непријатељска разарања. Непријатељ је приликом повлачења у 1918. години уништио све што је могао. Уништене су пруге, мостови, вијадукти, тунели, телеграфски водови, станичне зграде. Све је разрушено експлозивом, спаљено или разорено на друге начине. О свему томе сведоче аутентична фото-документација угражђена у емисију.

Коначна обнова Српске железнице, тешко страдале током четири ратне године, завршена је тек 1925. године.

У емисији, поред других, учествују и глумци Катарина Арсић и Небојша Дугалић.

Сценариста и уредник је Милица Бајић Ђого, директор фотографије Васко Васовић, монтажер Обрад Поповић, продуцент Милорад Конрад, режија Лела Јанић и Милица Бајић Ђого.
Обрада: редакција Актуелности