Културна баштина Србије

Серија Образовно научног програма Културна Баштина Србије, бави се природним, материјалним и нематеријалним културним наслеђем Србије.

Данашња Куршумлија, стари назив Беле Цркве, са околином била је простор одакле је Стефан Немања, родоначелник велике династије, кренуо у стварање српске средњовековне државе. Историјска сцена на којој се догађа ктиторски чин Стефана Немање је период када је он од удеоног владара постаје велики жупан. После сусрета са византијским царем, Манојлом Комнином, код Ниша, Стефан Немања добија владарско достојанство да подиже цркве. На узвишењу изнад садашње Куршумлије, своје прве престонице, родоначелник династије Немањића подиже између 1159. и 1165. Године цркву посвећену Св. Николи, а недалеко одатле, на ушћу Косанице у Топлицу, цркву посвећену Св. Богородици. Постојале су недоумице стручњака којој од ове две цркве припада примат прве Немањине задужбине, вероватно зато што су цркве грађене у размаку од само неколико година и што су исти неимари радили на обе, о чему сведоче, поред осталог и опеке са натписом циглара Мавријакуса пронађене приликом истраживања обе задужбине.

Цео овај крај је половином 12. века имао велики економски, политички и стратешки значај. Туда су водили путеви од запада и приморја до Константинопоља. Подручје је било богато рудом и није чудо што је Стефан Немања за своје прве задужбине ангажовао најбоље мајсторе који су се осведочили градитељским умећем у византијској престоници.

У манастиру Св. Николе организована је и прва преписивачка делатност, а Свети Сава је баш у овом манастиру благословио првог верника пошто је Српска православна црква добила самосталност. Остаци конака, такође сведоче о некадашњем значају овог манастира за српску средњовековну државу. У манастиру Св. Богородице замонашила се Немањина жена Ана, мајка Сетог Саве, Стефана и Вукана. Оба манастира била су центри духовног и културног живота све до потпуног пада српске средњовековне државе у под отоманску власт. Тада почиње рушење и манастири су запустели. Када су ови крајеви ослобођени од отоманског ропства, једва су пронашли темеље Св. Богородице зарасле у шикару, а манастир Св. Никола је био у јадном стању. Прва задужбина Стефана Немање, у Куршумлији, током деценија је обновљена, а 2013. манастир Св. Никола је, поново оживео добивши после 323 године првог монаха. Манастир Св. Богородица чека обнову и пажњу какву само заслужује неми сведок великих државничких и ктиторских почетака родоначелника српске средњовековне државе, Стефанана Немање.

Аутор серије Милица Бајић Ђого, режија Лела Јанић и Милица Бајић Ђого, сниматељ Драган Живић, монтажа Милан Радичевић.