недеља, 24. мар 2019, 11:00
Приступачан програм: Реке без повратка, други део (СЗЈ)
Други део емисије "Реке без повратка" указује да је за уништавање река Старе планине, али и других река у Србији, осим похлепе, кривци сносе и незнање и неизаинтересованост за ствари које нас се у датом тренутку не тичу.
Одсуство стратегије управљања природним ресурсима или непоштовање основних параметара за очување парка природе свакако не воде ка бољој будућности природних ресурса. План да се у Парку природе Стара плнина граде мини хидроелектране је неспојив са статусом заштићеног природног добра. Због геолошке, предеоне и биолошке вредности Стара планина проглашена је 1997. године Парком природе.
Обиље седимената од палеозоика до кенозоика, морфоплошки и хидролошки испресецан рељеф са локалитетима попут Бабиног зуба, потока Бигар, Росомачких лонаца или Славињског грла, укљештених меандара Темштице, тресава на Јабучком равништу, Арбиња, ендемске врсте животиња, богатство флоре, указују на разноврсност и сложеност екосистема Старе планине.
Она је станиште 116 врста дневних лептира, 203 врсте птица, 18 врста водоземаца и гмизаваца, више од 30 врста сисара. Уместо заштите природе и развијања делатности које су у скаладу са одрживим развојем, протура се теза да су мини хидроелектране основа развоја, да оне омогућавају изградњу инфраструктуре, производних објеката и туризма. У ствари, мини хидроелектране девастирају простор на коме су изграђене.
Аутор и уредник: Александра Божовић
Обрада: редакција Актуелности
коментари