петак, 01. мар 2019, 17:50
Наука у покрету: Хормони и средње животно доба
Напретком медицине, науке и технологије, животни век жена се значајно продужио. У доба античког Рима жене су живеле веома кратко. Просечан животни век се процењује на 23 године, тако да нису ни стизале до менопаузе - завршетка репродуктивног периода - који доноси бројне промене у телу и начуну живота жене.
Међутим, ствари су се драстично промениле. Људски век се из године у годину продужава.
Жене у Србији живе око 76 година, каже статистика. Што је краће него у другим земљама Западног Балкала, али је 10 година дуже него у периоду од пре само 60 година. А тенденција продужавања животног века се наставља.
Жена и мушкарац у савременом свету другачије сазревају и старе. Померена је старосна граница рађања а непрестано се продужава и радни век.
Они који су раније сматрани старима сада се се сврставају у средовечне и то према подели Светске здравствене организације. Данас се средње животно доба рачуна до 60-те године, старије од 60-те до 80-те, а тек период после 80-те године се сматра старошћу.
Ипак, биолошки часовник људског организма не мења свој рад. То значи да и код жена и код мушкараца око 40-те долази до почетка пада полних хормона да би се највеће промене догодиле око 50-те године, што као последицу носи низ промена и могућих обољења.
О изазовима средњег животног доба, медицинским знањима и здравственој култури говори проф. др Светлана Вујовић, професор Медицинског факултета у Београду и члан Светског борда за менопаузу.
Уредник: Јелена Мицић
коментари