За разлику од нормалног затвора где је казна одређеног временског трајања, издржавање казне за ментално оболеле особе није временски ограничено. Њима се одређује трајање у свом минимуму (нпр. не мање од две године) након чега се казна може поновити и преко тридесет пута.

То у пракси значи да пацијенти остају ту и по четрдесет година или, чешће, до своје смрти која је углавном прерана: самоубиство или смрт изазвана интоксикацијом организма услед дуге примене психијатријских лекова.

Пацијенти, разапети између овакве законске праксе и провизорног приступа психијатара, чији задатак није лечење већ седација пацијената путем медикације ради одржавања што мирније атмосфере унутар установе, углавном се окрећу једином понуђеном излазу из пакла, а то је религија.

Филм Контраиндиковано је прича о непобедивом систему, својеврсном ентитету који је створен и који се отргао од својих твораца. Ентитету који егзистира сам по себи, за који нико не преузима одговорност, који меље људско достојанство и животе.

Режија: Тамара фон Штајнер