Породичне оазе грађанске Србије - Породица Суботић

Доктор Јован Суботић је био једна од најзначајнијих личности Срба у Хабзбуршкој монархији у другој половини 19. века. Ако се има у виду све оно што је учинио на пољу књижевности, на пољу политике и као културни и јавни радник онда се слободно може рећи да је он својом делатношћу давао тон животу Срба у Угарској у другој половини 19. века.

Завршио је Карловачку гимназију као ђак генерације, а потом је у Пешти студирао права и стекао докторат из филозофије и правних наука. У "Српском летопису" је 1834. године започео књижевни рад, а већ 1840. постаје уредник Летописа Матице српске.

За политичку биографију доктора Јована Суботића година 1848, година револуције и пролећа народа у Европи била је преломна. На црквено-народној скупштини у Карловцима изабран је у Главни одбор српског покрета. Као одборник, послат је на Свесловенски конгрес у Прагу. Био је председник Матице српске од 1868. године и у периоду његовог мандата Матица, која је већ из Пеште била пресељена у Нови Сад, добија нову зграду у којој је била смештена све до 1928. године.

Супруга доктора Јована Суботића, Савка Суботић, рођена Десанчић, би­ла је ме­ђу нај­о­бра­зо­ва­ни­јим Срп­ки­ња­ма свог вре­ме­на и предано се посветила програму про­све­ћи­вања же­на, посебно кроз оснаживање жена на селу развојем домаће индустрије. Такође је била оснивач школе за образовање девојака у Панчеву и Новом Саду, прва председница Кола српских сестара и прва почасна председница Београдског женског друштва.

Јован и Савка Суботић су имали седморо деце. Најстаријег сина, Дејана, отац је као свршеног гимназијалца, приликом боравка у Москви, оставио на школовању у Русији.

Дејан Суботић је у руској војсци напредовао до чина генерал лајтнат. У неколико наврата био је и генерал губернатор. Збивања у вези са Октобарском револуцијом су га довела на Крим, и будући да је био пореклом Србин именован је за конзула Краљевине Србије на Криму.

Име доктора Војислава Суботића је у толикој мери повезано са оснивањем, развојем и афирмацијом српске оперативне медицине да се умногоме може тврдити да је био отац практичне хирургије у Србији. Био је и један од оснивача Медицинског факултета у Београду, на коме је био професор и декан, шеф хируршког одељења Опште државне болнице у Београду, председник Српског лекарског друштва и учесник ратова од 1912-1918. године. Објавио је низ радова из области абдоминалне хирургије, урологије и отропедије.

Једини син доктора Војислава Суботића, Иван Суботић, био је познати правник, дипломата и професор. Учествовао је као добровољац у Првом светском рату, а од 1926-1938. године био је представник Краљевине Југославије у Друштву народа у Женеви. Са места амбасадора у Лондону, због неслагања са политиком избегличке владе, прелази у Сједињене Државе. Био је у браку са Анком Гођевац, првом женом доктором права у Србији.

У емисији учествују: проф. др Драган Станић, Председник Матице српске; проф. др Ђорђе Ђурић, историчар; Гордана Ђилас, библиограф и библиотекар Матице српске; Наташа Поповска, историчар уметности; Љиљана Аћимовић, историчар и др Јелена Јовановић-Симић.

Емисија је реализована уз помоћ и подршку Матице српске Нови Сад, Музеја града Београда и Музеја науке и технике.