Пластични Исус

Направљен је као ауторов дипломски рад на београдском ФДУ, а по жанру припада драми.

Протагониста, кога тумачи Томислав Готовац, је младић који из Загреба долази у Београд да сними филм, али му то не полази за руком и уместо тога се упушта у низ љубавних веза са женама пре него што га једна од њих убије у наступу љубомора.

Уз игране филм садржи и низ документарних сегмената везаних уз живот у тадашњој Југославији, пре свега у контексту недавних студентских демонстрација и култ личности везаних уз тадашњег југословенског вођу Тита, на филму је такође забележено и венчање Стојановићевог блиског пријатеља Љубише Ристића коме су присуствовали неке од најистакнутијих личности тадашње Партије, ЈНА и Државне безбедности. Као и много познатији филм, Мистерије организма, са којим се често упоређује, Пластични Исус је користио експлицитни садржај; то је укључивало сцене у којима Готовац, као први потпуно го мушкарац у југословенском филму, љуби друге мушкарце...

Тадашњем режиму су, међутим, далеко више сметале сцене у којима се сугерише да је Титов култ личности сродан Хитлеровој нацистичкој пропаганди, односно комунистички партизани изједначавају се са у рату пораженим усташама и четницима.

Филм је и пре службене премијере забрањен и стављен у бункер. Стојановић је оптужен за "непријатељску пропаганду" и 1973. године осуђен на три године затвора, а његови професори Александар Петровић и Живојин Павловић избачени са посла. Забрана Пластичног Исуса се често сматра уводом у обрачун Титовог режима са тзв. либералима у СК Србије, односно филмски покретом тзв. Црног таласа, а након кога су започеле тзв. "оловне године" у српској и југословенској политици и култури. 

Улоге: Томислав Готовац, Вукица Ђилас...
Режија: Лазар Стојановић