Укратко - одсуство стратегије управљања природним ресурсима. План да се у Парку природе Стара плнина граде мини хидроелектране је неспојив са статусом заштићеног природног добра.

Због геолошке, предеоне и биолошке вредности Стара планина проглашена је 1997. Парком природе. Обиље седимената од палеозоика до кенозоика, морфоплошки и хидролошки испресецан рељеф са локалитетима попут Бабиног зуба, потока Бигар, Росомачких лонаца или Славињског грла, укљештених меандара Темштице, тресава на Јабучком равништу, Арбиња, ендемске врсте животиња, богатство флоре, указују на разноврсност и сложеност екосистема Старе планине. Она је станиште 116 врста дневних лептира, 203 врсте птица, 18 врста водоземаца и гмизаваца, више од 30 врста сисара.

Уместо заштите природе и развијања делатности које су у скаладу са одрживим развојем, протура се теза да су мини хидроелектране основа развоја, да оне омогућују изградњу инфраструктуре, производних објеката и туризма. Уствари, мини хидроелектране девастирају простор на коме су изграђене.

Аутор и уредник: Александра Божовић.