Реке без повратка, други део

Други део емисије "Реке без повратка" указује да је за уништавање река Старе планине, али и других река у Србији, осим похлепе, кривац и незнање и неизаинтересованост за ствари које нас се у датом тренутку не тичу.

Укратко - одсуство стратегије управљања природним ресурсима. План да се у Парку природе Стара плнина граде мини хидроелектране је неспојив са статусом заштићеног природног добра.

Због геолошке, предеоне и биолошке вредности Стара планина проглашена је 1997. Парком природе. Обиље седимената од палеозоика до кенозоика, морфоплошки и хидролошки испресецан рељеф са локалитетима попут Бабиног зуба, потока Бигар, Росомачких лонаца или Славињског грла, укљештених меандара Темштице, тресава на Јабучком равништу, Арбиња, ендемске врсте животиња, богатство флоре, указују на разноврсност и сложеност екосистема Старе планине. Она је станиште 116 врста дневних лептира, 203 врсте птица, 18 врста водоземаца и гмизаваца, више од 30 врста сисара.

Уместо заштите природе и развијања делатности које су у скаладу са одрживим развојем, протура се теза да су мини хидроелектране основа развоја, да оне омогућују изградњу инфраструктуре, производних објеката и туризма. Уствари, мини хидроелектране девастирају простор на коме су изграђене.

Аутор и уредник: Александра Божовић.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(субота, 15. дец 2018, 16:27) - anonymous [нерегистровани]

Eh Srbijo Srbijo

Cim vidim ovakve emisije odmah mi muka koliko se ne vodi racuna o nasoj zemlji Gde je drustvo gde je turizam itd itd ...

(петак, 14. дец 2018, 22:50) - anonymous [нерегистровани]

Očuvajmo reke Stare planine

Ovakve emisije su potrebne svakog dana kako bi se podigla svest o zaštiti životne sredine