Породичне оазе грађанске Србије – Породица Илић

Бранислав Нушић је забележио у својим успоменама да је у њиховој кући осамдесетих година 19. века био једини књижевни клуб у престоници. "Сви покушаји, и ранији и познији, да се оснује какво књижевно друштво које би књижевнике зближило и дало јачега подстицаја књижевности, нису никада ни близу добацивали ономе утицају који је у том погледу имала кућа Илића. Кроз ту кућу, на којој су и дању и ноћу врата била отворена, прошло је неколико генерација књижевника". Нушић, иначе вршњак браће Илић, сматрао је да је у њиховој кући дошло и до смене романтичарске генерације Јове Илића и реалистичке његових синова, тако да је он у малом осликавао и целу књижевну ситуацију у Србији.

Породица Јована Илића се разликовала од осталих грађанских породица, посебно породица државних службеника који су после студија у иностранству добијали високе положаје у власти, док су његови синови били проглашавани за "бунтовнике, лоше ђаке, обележени као противници двора". Драгутин Илић у својим успоменама пише да им је главни учитељ био отац и да су се, заправо, образовали у том салону у коме су били у додиру са људима различитих оријентација, великог знања и имагинације.

У емисији говоре: Проф. др Тања Поповић и Проф. др Душан Иванић, професори Филолошког факултета у Београду, др Бојан Јовић, директор Института за књижевност и уметност, др Весна Матовић, коуредница Зборника "Породица Илић у српској књижевности и култури" и академик Александар Ивић, праунук Војислава Илића.

Уредник емисије: Мила Јовановић Николић; сниматељ: Душан Живковић; монтажер: Душан Заложник