"Ово је мали корак за човека, а велики за човечанство", изјавио је амерички астронаут Нил Армстронг када се 20. јула 1969. године из свемирског брода "Аполо 11" спустио на месечево "Море тишине". Међутим, мало је познато да су у конструкцији и дизајну "Апола 11" и ракете "Сатурн 5" учествовала и седморица стручњака српског порекла, међу којима је Дејвид Вујић.

Вујић је рођен у Пенсилванији 1935. године. Дипломирао је у Мидленду техничке науке, магистрирао је у Вашингтону, где се запослио у НАСА. Био је представник авионске компаније "Панам" и власник констуркторске фирме "Дсаунд".

Дејвид Вујић, инжењер одговоран за повезивање програма у оквиру Роквел, НАСА и осталих компанија у изради објеката у оквиру мисије Аполо и некадашњи портпарол НАСА.

Поред Дејвида Вујића у Аполо прогаму и слању првог човека на месец учествовали су седморица Срба: Милојко Вучелић, главни менаџер програма за слетање астронаута на месечеву површину. Његов непосредни задатак је био контрола и анализа месечеве површине и осмишљавање начина слетања објеката на њу. Милојко Мајк Вучелић је био пројект-менаџер, а од 1966. до 1978. године и један од директора читавог програма "Аполо." Предсједник Линдон Џонсон га је зато и одликовао "Медаљом слободе"; Данило Бојић, главни инжењер и специјалиста за системе кретања и контролу реакционих система у Аполо програму; Павле Дујић, инжењер електротехнике, задужен за систем дистрибуције електричне енергије на Аполо свемирским бродовима током лета на Месец; Милисав Шурбатовић, четник, поручник Југословенске војске који је читав рат провео у штабу ђенерала Драже Михаиловића на Равној Гори. Био је инжењер задужен за приземљење и одвајање свемирских објеката на површини Месеца; Петар Галовић, инжењер задужен за осмишљавање и обезбеђивање катапултног система у свемирским бродовима мисије Аполо; Славољуб Вујић, инжењер задужен за истраживање престанка рада електронских уређаја на објектима који су слати у свемир у оквиру мисија Аполо и Сатурн.

Серијал представља несвакидашње путовање кроз прошлост и садашњост једног народа, од искрцавања првог Србина на америчко тло пре више од 200 година до данашњих дана.

Кроз приче истакнутих Срба поред Николе Тесле и Михајла Пупина, упознаћете и троструког добитника Пулицерове награде Волта Богданића, Гордану Вуњак Новаковић, једину жену члана Њујоршке Академије наука, српске инжењере творце Аполо програма, легендарне Оскаровце Карла Малдена, Стива Тешића, Питера Богдановића и многе друге чије је име уткано у историју. У филму се може чути прича о првом Србину у Америци Џорџу Фишеру (Ђорђу Шагићу) кога су спасили рибари по којима је назван, а чије име се налази у Ливингстоновој књизи "100 знаменитих Американаца", али и занимљивости попут оне да је чувена Џи Ај Џо играчка направљена по узору на једног српског хероја Михајла Пејића.

Сви ови људи оставили су трага градећи не само Сједињене Америчке Државе где су делом живели и радили, већ су своја имена уградили у историју Србије. Прича о њима није само прича о њиховом успеху, то је и прича о целом нашем народу и његовим потенцијалима која надраста локалне или националне оквире.

Теслин народ рађен је у продукцији Optimistic филма и РТС-а, на иницијативу esla Science Foundation из Филаделфије, а серијал су подржали Министарство културе и информисања Републике Србије, Амбасада САД у Београду и Савет за креативне индустрије председнице Владе Ане Брнабић.

Редитељ и продуцент је Жељко Мирковић, а у улози Николе Тесле је Џек Димић.

У серијалу се појављује преко 70 истакнутих Срба који су својим радом и дистигнућима обележили Сједињене Америчке Државе.