петак, 16. нов 2018, 19:35
Старо српско писано наслеђе
Стојан Новаковић,полихистор и визионар
Стојан Новаковић уписан је у српској историографији као један од водећих представника српске научне,просветне и културне елите с краја 19.и првих деценија 20.века.
Поводом обележавања јубилеја 175 година од рођења овог истакнуток ерудите и патриота Српска академија науке и уметности је организовала Научни скуп и приредила изложбу „Стојан Новаковић и његово доба „ у сарадњи са Архивом Србије.Сагледавајући опсежно поље истраживања и узмајући у обзир важне државне функције на којима је био ангажован разматрамо Новаковићев допринос на пољу историографије и дипломатије.
Био је и члан Српског ученог друштва, потом Српске краљевске академије, напокон и њен председник, члан више иностраних академија наука и филолошких друштава, активни или почасни члан разних удружења, редакција часописа и председник Српске књижевне задруге од њеног оснивања. Једно време био је и професор на Великој школи, управник Музеја и Народне библиотеке.,дипломатски представник Србије у Цариграду, Паризу и Петрограду, један од најватренијих заступника општих српских интереса и уважени делегат Србије на међународним конференцијама.
Експонати на изложби која је приређена у ГАлерији САНУ донети су из Академије наука и уметности,Архива Србије,Међуопштинског архива у Шапцу,Музеја града Београда ,Народног музеја у Шапцу и Историјског музеја Србије. Подељена у неколико сегмената изложба пружа могућност да се преко фотографија,докумената,личних преписки са познатим јавним личностима Србије и шире,књига и других артефаката упознамо надахнућима,научним ставовима и духовним стремљењима Стојана Новаковића.
У више од тристотине архивске грађе налазе се лична документа, одликовања,чланства у академијама наука и научним удружењима,дела која је писао и критике,документи везани за културну делатност,разна минисатрска и посланичка ангажовања као и преписке са тадашњих јавних личности из научних,политичких и културних кругова.
Стручњаци у емисији и учесници Научног скупа су: академик Михајло Војводић,проф.др Милош Ковић,проф.др Драган Симеуновић,проф.др Александар Растовић, Александар Марковић,др Срђан Рудић.
Уредник и сценариста: Ивана Ковачевић
коментари