Трезор: 300 година школства у Србији

Годишњица Вуковог "Рјечника" и увођења "Правописа" у службену употребу

Синови Вука Караџића - поводом 200 година од изласка првог издања Вуковог Српског рјечника, библиотека Основне школе "Душко Радовић" поставила је изложбу. Ове године је и 150 година од када је Вуков Правопис коначно ушао у службену употребу у  Србију (1818 - 1868 - 2018) При реализацији изложбе коришћена је грађа: Архива САНУ, Архива Србије, Народне библиотеке Србије, Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић". Библиотеке Матице српске. Материјал је скениран. Коришћени су и дигитални архиви доступни преко интернета. Аутор изложбе је библиотекар Зоран Јовановић. "Трезор" је снимио овај изузетан догађај малом редакцијском камером али је добио и материјале из још два извора , тако да ће и публика широм земље моћи да потпуније види изложбу и ода поштовање јединственом Вуку Караџићу. Ево неколико цитата академика Матије Бећковића на отварању изложбе: "Ја честитам библиотекару Зорану Јовановићу који је ово приредио и који нас је засуо многим знањима о Вуку и Рјечнику и потрудио се да све ово поређа и да у овој школи то приреди и то је један велики, важан и драгоцен догађај, пример свим другим школама и установама у Србији и ја се радујем да се то дешава у школи која носи име Душка Радовића једног од синова Вука Караџића."

- Учесници: Учесници: академик Матија Бећковић, књижевник; Љиљана Чубрић, дугогодишњи музејски саветник Музеја Вука и Доситеја; Елијана Гавриловић, музејски саветник Музеја Вука и Доситеја; Љубодраг Поповић, дугогодишњи архивски саветник Архива Србије; библиотекар Зоран Јовановић, аутор изложбе; ученици осмог разреда ОШ "Душко Радовић" Дмитар Филиповић, Филип Костић и Теодора Бјелуш
- Снимали Драган Лапчевић (за прилог Гордане Главинић, Дневник РТС), Илијана Михаиловић (за ОШ "Душко Радовић"), Бојана Андрић (за "Трезор"); сарадници: Милена Јекић Шотра, Иван Крстић, организатор Гордана Грдановић, графичка обрада Милена Марковић, монтажер Нада Додиг Зилџић, аутор Бојана Андрић
- Снимано 27.10.2018, премијерно емитовање; Редакција за историографију

Два века Вука - емисија садржи два кратка прилога:

Вуков сабор - Вуков сабор је најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији. Посвећена је неговању успомене на живот и дело реформатора српског  језика Вука Стефановића Караџића. Централни програм се традиционално одржава у септембру у Вуковом родном месту Тршићу код Лознице. Део програма се реализује у Лозници, оближњем манастиру Троноша, месту раног Вуковог школовања и Београду. Први Вуков сабор је одржан 1933. и од тада није одржан једино '41. и '44. за време Другог светског рата. На стогодишњицу Вукове смрти, 1964. године, уместо локалног, Сабор добија републички значај. Програм Вуковог сабора обухвата тематске изложбе, концерте, књижевне и филмске вечери, промоције књига и "Ђачки Вуков сабор" који обухвата такмичења и изложбе радова основаца. Централна манифестација се одржава на саборишту (отвореној позорници) у Тршићу и традиционално почиње изувођењем "Химне Вуку" Стевана Мокрањца и подизањем заставе Сабора. Следе поздравни говор председника Општине Лозница и саборска беседа неког истакнутог књижевника, уметника или научника. Потом се изводи одабрано музичко-сценско дело. На крају наступају фолклорни ансамбли.

Два века Вука - у оквиру циклуса Видеопис, новинар Ратомир Рале Дамјановић имао је своју рубрику под називом "Песма коју волим". У овом прилогу гост му је Милош Милишић песник из Крагујевца и музичка група "Живот" из Крушевца. Овај снимак уступила је РТВ Војводина за емитовање у "Трезору".
- Учесници: Милош Милишић, песник из Краљева, музичка група "Живот" из Крушевца, Ратомир Дамјановић
- Припремили: Јосип Бабел, Ратомир Дамјановић, Зоран Шарић
- Премијерно емитовано 15. октобра 1987, ТВ Нови Сад ; репризирано у "Трезору" 17.09.2010

Вук Стефановић Караџић, Романтизам у српској књижевности: Увод у епоху - једна од узорних серија Школског програма, брижљиво припремана, под будним оком консултаната, снимана искључиво на  аутентичним местима Вукових путовања и боравака. То се уосталом види из пописа установа којима се телевизијска екипа захваљује на одјавној шпици: Културно-информативном центру СФР ЈУгославије у Бечу, Манастиру Јерменских мехитариста у Бечу,  Аустријској националној библиотеци у Бечу, Управи Српске православне цркве, Народном музеју у Београду Одељењу Вука и Доситеја, Народној библиотеци у Београду...

- Водитељ Михајло Јанкетић
- Уредник серије Мирјана Милојковић Ђорђевић Сценарист Јован Љуштановић, стручни консултант проф. др Миодраг Поповић, лектор Радмила Видак, продуцент Иван Гај, орагнизатор Лазар Вукчевић, филмски сниматељ Мирољуб Поповић, расветљивачи Милисав Табаковић, Милинко Лазић, сниматељ звука Иван Штифанић, секретар режије Радмила Ћаловић, монтажер Невенка Храњец, редитељ Петар М. Теслић
- Произведено 1985, Редакција школског програма

број коментара 0 Пошаљи коментар