петак, 26. окт 2018, 18:25
Наука 2018: Велики подаци у археологији
Када говоримо о археолозима и ономе што раде најчешће су нам пред очима рад на терену, гробнице, остаци древних градова и њихових становника, алати попут ашова, четкица, свезака са записима.
Ретко ко би помислио да археолог седи испред монитора моћног рачунара и користи математичке методе које ће га одвести до следећег локалитета.
У не тако далекој прошлости, да би истраживали и дошли до налаза, археолози су понекад морали и да наруше структуру локалитета. Данас, захваљујући дигиталним технологијама и великим подацима, осим што знају много тога и пре него што започну са ископавањима, у стању су и да реконструишу у дигиталном облику драгоцена налазишта и артефакте изгубљене због немара, природних катастрофа или ратова.
Археолози се све више ослањају на дигитализоване и системетизоване податке из ранијих истраживања која комбинују са сателитским сликама терена, налазима георадара и састава земљишта, ДНК и изотопским подацима. Шта су, како настају и које су предности њиховог коришћења, погледајте у емисији Редакције научног програма, Наука 2018 - Велики подаци у археологији.
Уредник Марија Стевановић
Редитељ Милица Митровић
коментари