Наука 50: Човек

"Човек је у извесном смислу микрокосмос космоса, зато објашњење човека води објашњењу космоса", сматра филозоф Дејвид Бом? Због чега Мартин Хајдегер опомиње да је човек биће окренуто смрти? Звуче ли апокалиптично речи Стивена Хокинга да ће људи ишчезнути? Хоће ли генетски усавршени човек лакше опстати у будућим неповољним условима? Да ли је мудро усавршавати човека да буде срећнији и дуговечнији?

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово Л, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у "Kабали" постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији - па и у свакодневном животу - обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам "магичних бројева" који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

У овој епизоди "Науке 50" аутор серије Станко Стојиљковић разговара са проф. др Слободаном Kањевцем.

Сваки човек по природи тежи знању. Зато и јесте биће способно да живи у друштву, јер од живих бића једино човек има разум. О човеку као јединки у емисији говори нам професор доктор Слободан Kањевац председник Српског филозофског друштва, и професор филозофије.

Аутор серије: Станко Стојиљковић
Уредник серије: Александра Даничић
Монтажа: Владимир Јовић
Режија: Милица Митровић

број коментара 0 Пошаљи коментар