Крунисан врховима: Јадовника, Златара, Озрена, Голије, Јавора, Гиљеве и Зилидара, Пештер је рај за небројена стада и неистражена ризница природе.

Мало је предела у свету према којима је природа била тако дарежљива. Планине, реке, језера, пећине, ловишта, све је ту. Ту је станиште 39 биљних заједница тресавске, мочварне, водене, ливадске, пашњачке и шумске вегетације. Верује се да је на простору данашње кречњачке заравни око Рашке и Старог Влаха некада било велико језеро. Језеро је отекло кроз поноре, а остала је легенда да је управо на том месту, на највећој висоравни Балкана, Свети Георгије, Ђорђе или Ђурађ, убио аждаху.

Готово неистражено, магично лепо и помало дивље Пештерско поље превазилази националне оквире. Децембра 2015. године Влада Србије донела је Уредбу о проглашењу Специјалног резервата природе "Пештерско поље", а онда је проглашено и за "Подручје од међународног значаја за очување биљног света" и "Подручје од међународног значаја за очување птица" и "Одабрано подручје дневних лептира Србије" и на крају и "Подручје влажних станишта од међународног значаја". Под ногама ће вам се угибати маховине тресетнице, лепотом пленити орхидеје. Овде је и хранилиште за беле роде, у време када се гнезде и селе. Једино је гнездилиште еје ливадарке у Србији, поред оног на северу Војводине. Ту ћемо видети и видру и вука, али многи ће рећи: ко није видео биволицу тај није био на Пештери.

Уредник: Милица Барјактаревић
Сниматељ: Васко Васовић