Декалог, два

Сама прича, наративно, подсећа на сапунску оперу, али разлика је у томе што на крају нуди комплексно и неочекивано решење, на индиректан начин. Велики писац Достојевски и читаво његово грандиозно дело говоре о томе да је човек исувише широк и да ни у чему не види коначну, последњу реч. Он смисао људског живота види у том отпору коначности.

На РТС 2, на самом крају циклуса филмова пољског режисера Кшиштофа Кишловског емитујемо једно од свакако његових најпознатијих дела - серијал кратких телевизијских филмова - Декалог, који је Кишловски режирао по Десет божјих заповести.

Временски оквир дешавања је Пољска осамдесетих година, прошлог века у току промена политичких система. Кишловски је избегао свакодневне аспекте живота у Пољској тога времена, а бавио се оним темама које су универзалне.

Ова контроверзна мини-серија се састоји од десет епизода које нису стриктно везане за поједине заповести. Неке обухватају више њих, а неке целокупан етички систем који треба да прикажу. Тематика ових прича је религијска, а структура библијска. Као што је речено, базирана је на десет божјих заповести, истичући њихову актуелност.

Ликови, који су живели живот изван организованих религиозних правила, суочени су у одређеном тренутку са етичким и моралним проблемима које морају да реше. Сви су они станари једног комплекса зграда, а појављује се и један момак који ништа не говори, а који може да представља самог Христа.

Сценарио за Декалог су заједничким снагама писали Кишловски и његов верни сарадник и имењак Писевиц. Првобитна намера била је да ангажују десет различитих редитеља како би реализовали пројекат, али од тога одустало па се режије прихватио сам Кишловски уз компромис да директор фотографије буде различит у свакој епизоди.