Временски оквир дешавања је Пољска осамдесетих година, прошлог века у току промена политичких система. Кишловски је избегао свакодневне аспекте живота у Пољској тога времена, а бавио се оним темама које су универзалне.

Ова контроверзна мини-серија се састоји од десет епизода које нису стриктно везане за поједине заповести. Неке обухватају више њих, а неке целокупан етички систем који треба да прикажу. Тематика ових прича је религијска, а структура библијска. Као што је речено, базирана је на десет божјих заповести, истичући њихову актуелност.

Ликови, који су живели живот изван организованих религиозних правила, суочени су у одређеном тренутку са етичким и моралним проблемима које морају да реше. Сви су они станари једног комплекса зграда, а појављује се и један момак који ништа не говори, а који може да представља самог Христа.

Тако прва прича, према једном од тумачења, одговара првој заповести: "Ја сам твој Господ Бог, немој имати других богова осим мене." Истиче се улога рачунара као лажног бога. Наиме, у љубави између сина и оца, у првој епизоди, појављује се компјутер као посредник-медијатор, који је, могуће, лажни бог. Отац хоће да поклони сину клизаљке као божићни поклон, али пре тога уз помоћ рачунара проверава да ли је дебљина леда на реци на одређеној температури довољна да не пукне под теретом дечака. Лед је ипак пукао, иако је рачунар дао „тачне" податке. И не само да је рачунар дао податке него и отац проверава дебљину и издржљивост леда скачући по њему. На крају је резултат ипак трагичан. Оспорава се на тај начин, не само вера у рачунаре него и вера у емпиријске науке уопште.

Сценарио за Декалог су заједничким снагама писали Кишловски и његов верни сарадник и имењак Писевиц. Првобитна намера била је да ангажују десет различитих редитеља како би реализовали пројекат, али од тога одустало па се режије прихватио сам Кишловски уз компромис да директор фотографије буде различит у свакој епизоди.