Трезор: Први магнетоскоп ТВБ, јун 1961

Телевизија у Ужицу 1961 - Централна прослава 20 година од револуције, 4. јула 1961. у Титовом Ужицу ставила је телевизију пред, до тада, највећи задатак. За тај догађај биле су обједињене снаге свих ЈРТ центара. Основни проблем је био тај што Титово Ужице још није било укључено у подручје покривања југословенске телевизијске мреже. Два пара преносних уређаја за радио-усмерене везе монтирали су на брду изнад Титовог Ужица и на Овчару инжењер Боривоје Топаловић и техничари Милорад Крунић и Петар Станић, а два магнетоскопа специјално набављена за овај догађај монтирао је стручњак РЦА уз помоћ Миливоја Шарчевића, коме је тада магнетоскоп био дипломски рад. Била су ангажована двоја репортажна кола (Студија Београд и Студија Љубљана), две филмске тонске камере (Студија Београд и Студија Загреб), осам немих филмских камера (шест Студија Београд и по једна Загреба и Љубљане), четири аутомобила, расветни парк... Овом опремом руковала је екипа од близу сто људи - новинара, техничара, извођачког особља, сниматеља, тонаца, електричара, возача и других занимања. За све је био обезбеђен смештај и исхрана имровизованом кампу у центру Ужица. Први пренос из Титовог Ужица, 2. јула, фудбалска утакмица "Партизан" - "Вележ" извршила је, као и све доцније спортске преносе, екипа Студија Љубљане; 3. јула, пренос свечаног откривања споменика Титу на централном тргу реализовала је екипа Студија Београд; за време преноса откривања споменика, извршено је прво снимање на магнетоскоп у Телевизији Београд. Захваљујући репродукцији са магнетоскопа, снимак свечаности могао се поново видети исте вечери. Био је то велики догађај и за гледаоце. Сутрадан, 4. јула, извршен је пренос са дочека Тита у Ужицу и великог митинга у Крчагову. Поподне 3. и 4. јула била су још два преноса спортских догађаја, као саставни делови читаве манифестације. У року од три дана извршено је пет преноса и око 50 филмских снимања. Филмови су специјалним хеликоптером пребацивани у Београд, у лабораторију. Први магнетоскопски снимак преноса манифестација у Ужицу није сачуван, постоје само филмски материјали које су снимали сниматељи Телевизије Београд, а користио новинар Симо Гајин у специјалном програму емитованом 1. јануара 1962, а које "Трезор" репродукује.

- Произведено 1961, емитовано 01.01.1962; Редакција информативног програма; репризирано 09.07.2012, 30.05.2016 у "Трезору"

Телевизија, мајка и маћеха - До 1961. године није постојала техничка могућност за снимање и чу­ва­ње ТВ снимака. Емитовање програма је ишло уживо из студија или репортажних кола. Снимање на ВТР траку приликом прославе 4. јула 1961. била  је генерална проба за директан пренос и снимање магнетоскопом Прве конференције несврстаних земаља септембра исте године. Почело се са фондом од 10 двоинчних ВТР трака; до почетка седамдесетих година догурало се до 600 трака, када се половином осамдесетих прешло на нови формат у магацину је било око 8.400 трака и на њима најмање три пута толико емисија. Вечито сиромаштво уз које иде и несташица трака основни је разлог што Телевизија Београд није сачувала све своје производе. Следи затим и недостак погледа у будућност, што подразумева свест о непроцењивој вредности дела и одговорност према аудио-визуелном запису као делу националног и културног блага.

- Сниматељ Вељко Јевтовић, текст казује Радивоје Андрић, монтажер Ђорђе Анђелковић, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовано у "Трезору" 25.11.2003, репризирано 20.08.2015, 30.05.2016

Драгоценост из Трезора - У октобру 2003. године, приликом уобичајног преснимавања старих трака, преснимљено је и 14 минута једног неидентификованог записа. Накнадним истраживањем у "Трезору" утврђено је да се ради о случајно сачуваних 14 минута ТВ комедије реализоване по причама Стевана Сремца у режији Владимир Петрића и Јована Коњовића и емитоване 23. октобра 1961. године. Ако се зна да је први магнетоскоп почео да се користи (пробно јула 1961) а редовно од 1. септембра исте године, и да је тек од тада почело са живог емитовања да се поступно прелази на снимање и одложно емитовање, онда је ових 13 минута права драгоценост. Коментар о овом открићу даће за "Трезор" проф. Влада Петрић, један од првих редитеља на Телевизији Београд, професор Факултета драмских уметности, професор Харвардског универзитата, теоретичар и историчар филма, аутор прве књиге есеја објављене код нас Осма сила - телевизија као комуникативно и изражајно средство, за коју је добио награду на првом конкурсу РТБ за дело из области масовног комуницирања. Сећање на давне дане првих снимања и о овом најстаријем ТВ снимку, изнеће и Драган Стојановић, камерман који је у Телевизији Београд радио од 1958 до 1996. године.

- Учесници проф. др Влада Петрић, камерман Драган Стојановић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Слободан Ратковић, графичка обрада Небојша Рашић, монтажер Владица Игов, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовано у "Трезору" 04.02.2004. Редакција за историографију, одговорни уредник Бојана Андрић; репризирано 19.08.2004,  07.03.2013, 30.05.2016

Мица и Микица - Сажимањем и адаптацијом неколиких прича Стевана Сремца, драмски писац Александар Обреновић сачинио је комедију Оно наше што негда бијаше или Мица и Микица за телевизијско извођење.

- Улоге: Дара Чаленић, Ђуза Стојиљковић, Капиталина Ерић, Миодраг Поповић, Славко Симић, Невенка Микулић, Александар Стојковић, Мића Томић, Ружица Сокић, Радмило Ћурчић, Радмила Савићевић, Млађа Веселиновић, Стеван Штукеља, Петар Матић, Мирјана Вацић, Миодраг Николић, Мирјана Цијан
- Сниматељ звука Милош Љуцовић, тех. вођство Миливој Шарчевић, композитор Ђорђе Караклајић, лектор Обрад Недовић, костимограф Мара Финци, камермани Никола Ђоновић, Милан Стефановић, Драган Стојановић; секр. режије Нада Срданов, асист. режије Милица Јоцић, редитељи Владимир Петрић, Јован Коњовић
- Премијерно емитовано 23.10.1961, Редакција драмског програма, уредник Јован Коњовић; репризирано 30.12.1998. у "Теветеци", 04.02, 24.06, 19.08. и 27.08.2004, 21.05.2013. и 19.08.2014  у "Трезору"