Трезор: Прва сателитска станица, јун 1974

Сателит у Ивањици (скраћено) - из серије Гледаоци и телевизија. Емисија је снимљена у току припрема за преносе са Олимпијских игара у Монтреалу и говори о томе како ће пренос за Европу ићи преко наше земаљске станице у селу Прилике код Ивањице, која може да преузима програме из Јужне и Северне Америке, целе Европе, Африке и Блиског истока. ЈРТ неће само примати пренос Игара, већ ће посредством земаљске станице у Ивањици и техничких уређаја Телевизије Београд за конверзију ТВ сигнала прослеђивати велики део ТВ преноса олимпијских игара осталим чланицама Евровизије. Сателитску станицу у Ивањици изградила је ПТТ, а један део је касније подигнут за потребе телевизијских преноса. У данашњем скраћеном издању ове емисије, сазнаће се и то да је ЈРТ од почетка чланица организације Светског телекомуникационог система са седиштем у Вашингтону, о томе колика је цена преноса (пренос у трајању од 10 минута  кошта од 10 до 12 златних швајцарских франака), коштају наравно и уређаји, инсталације, па и ауторска права за преносе и размену емисија, али најскупљи у том тренутку за нас била је набавка конвертора са NTSC америчког система и француског Секам на немачки Пал систем у којем је и Југославија. За ОИ у Монтреалу активне су биле у Европи сателитске станице у Италији, Шпанији, Француској, Немачкој и Југославији.

- Учесници: инж. Бранко Матијашевић, новинар Боривоје Поповић
- Реализација: организатор Милија Ивановић, сниматељ Завиша Стојковић, монтажер Олгица Момић, редитељ Вера Ивковић, уредник Боривоје Поповић
- Премијерно емитовање 27.06.1976, Документарно-фељтонистичка редакција, емитовано 29.12.1998. у "Теветеци" и 07.04.2006, 20.04.2010. у "Трезору"

Сателит YU - из серије 22 милиона. Екипа Телевизије Београд посетила је земаљску Сателитску станицу "Југославија" у Приликама крај Ивањице. Повод ове посете је пуштање у рад нове сателитске станице YU 2 коју је свечано отворио Бранислав Иконић, овом приликом снимљен је сложен процес пребацивања целог телекомуникационог система са станице YU 1 на YU 2, да би се извршили ремонтни радови на сателитској станици YU 1 и након тога она поново пустила у рад. Сателитску станицу YU 1 пустио је у рад Јосип Броз Тито 1974. а током Олимпијаде у Монтреалу била је неизбежан земаљски пункт за пренос слике за један део Европе, Африку и Блиски исток. Како је било некад, 1974. и 1976 и како данас, 1983. године говори техничка и инжењерска посада станице Сателит YU.
* Продуцент Раде Пејчиновић, сниматељ Милан Хрецак, расветљивач Раде Веселиновић, сниматељ звука Милан Давидовић, музички сарадник Доријан Шетина, текст читала Драга Јонаш; обрада звука Рихард Мерц, Небојша Стојановић; монтажер Вуксан Луковац; секретарица режије Милица Барјактаревић; редитељ Милан Топаловачки
* Премијерно емитовано 03.01.1983, Редакција документарног програма; репризирано у "Трезору" 02.11.2005, 24.10.2010

Априлско рушење - Земаљска сателитска станица "Југославија" у Приликама код Ивањице, гађана је је  13, 19. и 30. априла 1999. Комплекс који је садржавао станицу YU 1 пречника 35 м (од 1974. за атланске континенте Јужну и Северна Америке, део Западне Африке и Европе), станицу YU 2 пречника 35 м (од 1983. за Индијски океан, Азију и Аустралију)  станицу YУ 3 пречника 15 м (од 1993. за Европу и северни део Африке). Од силине експлозије теже и лакше је рањено више особа и оштећено више од 150 кућа.  Све три станице су потпуно уништене и прекинут је сателитски саобраћај са Европом, Америком, Аустралијом, Азијом и Африком. Телевизија је 1976. први пут искористила ово техничко достигнуће за директне преносе Летњих олимпијских игара из Монтреала. Југословенски гледаоци преко YU 1 у Ивањици гледали су тада уживо како Момир Петковић и Матија Љубек о свајају злато; Тадија Качар, Ивица Фргић и кошаркаши оставају сребро; Аце Русевски, Матија Љубек и Славко Обадов бронзу.  Сателитска станица у Ивањици данас, обновљена је и ради у режиму који одговара дигиталној технолошкој ери.

Реч инжењера - Инж. Александар Стојковић говори о сарадњи са инжењерима и техничарима ПТТ током изградње Сателитске станице у Ивањици и каснијих фаза њеног развоја. Инж. Стојковић радио је у ТВБ од 1973. до 1999. и бавио се током свог радног века Стандардима и њиховој примени у очувању и унапређењу техничког квалитета телевизијског програма.  Најчешће спомињана имена са којима је сарађивао наш Аца јесу Ђорђе Рашета, Аврам Сион, Миленко Стојковић. Говори о тешкоћама рада највише због тога што су у Станици на истом задатку истовремено радили и веома стари и нови уређаји; највише времена се посвећивало одржавању  квалитета сигнала, а једном месечно вршено је мерење трасе у оба смера; даље говори о томе каква је атракција за сваког било то што су се велики рефлектори пречника од 15 до 30 метара могли окретати око своје осе, а исто тако и обарити на леђа, и наравно даје објашњење зашто је то било потребно.

- Учесници: инж Александар Стојковић у ТВБ од 1973. до 1999, саговорник Бојана Андрић
-  Сниматељ Милена Јекић, сарадник Бојана Милојевић, уредник истраживач Весна Игњатовић, графичка обрада Александар Павловић, монтажер Александар Андријевски, уредник Бојана Андрић
- Снимано 13.04.2010, премијерно емитовано у "Трезору" 20. априла 2010, редакција за историографију