Наука 50: Кварк

Педесет ни по чему није особит број, али није ни незанимљив. Питагорејци га нису славили, иако су бројевима приписивали божанска својства. Ни савремени математичари га не издвајају. Дељив је са 1, 2, 5, 10, 25 и са самим собом, римски се пише као велико латинично слово L, у рачунарском или дигиталном облику то је низ од 110010, у "Кабали" постоји 50 капија мудрости и 50 капија нечистоће, у религији - па и у свакодневном животу - обележава велики јубилеј, у процентима означава савршену половину, у физици је један од седам "магичних бројева" који представљају збир изузетно чврсто повезаних протона или неутрона у језгру атома, а у хемији је то атомски број калаја. У следећим седмицама наши саговорници разоткриће вам шта сваки од наведених појмова оличава у духу најновијих научних сазнања и у светлу најдревнијих тумачења.

"Три кварка за мистера Марка", узвикује неко у роману Џејмса Џојса "Финеганово бдење". Ко би рекао да ће игрању речима склон ирски писац бити, на известан начин, уплетен у један од највећих подвига у физици - откриће честица названих тим необичним именом. Честица које су заувек, у паровима од две или три, одскора и пет, заточене у протону и неутрону. До дана данашњег ниједан кварк није издвојен, јер је са осталима повезан веома јаком силом, али посредно је опажен у огледима 1967. године у Ферми лабораторији у САД. Изводили су их Ричард Тејлор, Џером Фридман и Хенри Кендал, касније овенчани Нобеловом наградом. Да ли су "Грешке врата открића", што је својевремено изјавио исти списатељ? У потрагу за најсићушнијом мрвицом материје, која се појављеује у девет обличја, креће аутор серије Станко Стојиљковић сa проф. др Јованoм Пузовићем са Физичког факултета у Београду.

Аутор серије: Станко Стојиљковић
Уредник серије: Александра Даничић
Монтажа: Владимир Јовић
Режија: Милица Митровић