Трезор: На данашњи дан 1966. престало експериментално и почело редовно емитовање програма у ЈРТ мрежи

Експерименти наше телевизије - Од 1956. до 1966. телевизија у Југославији била је експериментална, ево неколико датума када су ти експерименти са новим медијем почињали: 29. новембра 1956. почео је експериментални програма ТВ Загреб;

23. августа 1958. почетак је експерименталног програма ТВ Београд; 11. октобра исте године, почело је емитовање експерименталног програма ТВ Љубљана, а 28. новембра свечаном академијом поводом Дана Републике која је директно преношена из Народног позоришта у Београду Телевизијски студији у Београду, Загребу и Љубљани  покрећу  заједнички Југословенски експериментални телевизијски програм. Наредних неколико година експерименти су такорећи свакодневна појава, а издвајамо два занимљива из студија Телевизије Београд: 29. маја 1961. почела (експериментална) послеподневна размена вести са Евровизијом; 1. јануара 1962. Дневник је продужен са 15 на 20 минута, а уведено је (експериментално) друго издање ТВ дневника (данашњи Дневник 3). Коначно, 14. маја 1966. Управни одбор ЈРТ, закључује да су се стекли и технички и програмски услови за прелазак са експерименталног на редовно емитовање ТВ програма у Југославији. На данашњи дан, 15. маја 1966. скинута је ознака "експериментални програм" са генералног телопа који је означавао почетак дневног програма и тиме је почетало емитовање редовног програма Југословенске радио-телевизије, а с тим и свих њених чланица.
- Припремили: Милена Јекић Шотра, Бојана Баланџић, Гордана Грдановић, Боривоје Ристовић, Милена Марковић, Љубомир Плављанић, Бојана Андрић

Прилог о години 1966 - Историја: Индира Ганди постала председник Индије. Културна револуција у Кини. Велики протести широм света против рата у Вијетнаму. У Београду градња новог моста Газеле. У Младеновцу штрајк у фабрици "Петар Драпшин". На Брионском пленуму смењен Александар Ранковић. Књижевност: Кепот Хладнокрвно. Јевтушенко Поезија. Стопард Розенкранц и Гилденстерн су мртви. Умро Андре Бретон. 100 година од како је званично уведен Вуков Правопис. Нинова награда Меши Селимовићу за роман Дервиш и смрт. Уметност: Озбиљне поплаве оштетиле уметничко благо у Фиренци. Умро Волт Дизни. Десет година Атељеа 212. Спорт: Енглеска освојила први пут Светско првенство у фудбалу. Финале Купа шампиона у Бриселу Реал : Партизан. Драган Џајић фудбалер године. Вера Николић спортиста године. Наука: Прво вештачко срце у Америци. Из мора близу шпанске обале извађена америчка хидрогенска бомба, испала из авиона због техничке грешке. Основана Југословенска академија знаности и умјетности. Медији: Први телевизијски пренос из парламента: енглеска краљица Елизабета отвара седницу. Амерички Surviver I остварио меко спуштање на Месец и дао прве фотографије месечевог тла. 15. маја завршава се емитовање Експерименталног програма ЈРТ.  Одржан на Бледу први ЈРТ Фестивал. Почело континуирано емитовање серије Караван
 
Светионици, Караван - Зачетак телевизијског путописа смешта се у шездесете године, као колаж различитих сторија, највећма о туризму. Домаћи ТВ путопис отпочиње 1961, серијом С камером кроз земљу и свет да би већ 1962. био раздвојен на се­рије. С камером кроз свет и С камером кроз Југославију, емитоване у алтернацији ТВ Београд и ТВ Загреб. У редовној схеми домаћи путопис добија своје место тек 1966. кад почиње емитовање Каравана, а потом Градова и Тајни Јадрана... Караван је прва путописна емисија која је прекинула телевизијско правило о јединству времена: емисије су припремане раније, а потом емитоване у континуитету.
Милан Ковачевић пише: "Тражећи необичне теме, дознао сам да у зимским месецима светионичари на усамљеним јадранским острвима проводе прави робизонски живот. Само једном месечно стигне брод који им донесе пошту, намирнице и остале потребе. У јануару (1966) смо се укрцали на брод Пловног подручја Корчула, коме припадају неки најудаљенији и најосамљенији светионици... Била је цича зима. Иако смо се на копну доживљавали много жешће зиме, никада се нисмо смрзавали као тих дана. Заповедник подручја Нино Баларин, који се из здравствених разлога морао одрећи пловидбе, предусретљиво нас је примио и решио да да и сам пође на пут, да би нам олакшао посао. Море је било немирно и опасно. Дувала је бура. Дан уочи нашег поласка у близини  Брача, потонуо је брод "Кармен" и погинула су два морнара, од тројице на њему. Није нам било пријатно, али смо имали поверење у "Порер" и његову посаду: заповедник брода Јосип Лагиња, машиниста Иван Франић, крманош Марко Бурић, морнари Драгомир Вулић и Иван Мусинов, од којих је први био и кувар. И још, капетан Баларин и техничар Јерко Билач из Сплита, који је пошао да оправи радио-станицу на Палагружи.  Нас једанаесторица ћемо шест дана на узбурканом мору делити добро и зло..."
- Организатор Милош Гарић, музички сарадник Влада Радуловић, сниматељ звука Рихард Мерц, расветљивач Богдан Лујић, сниматељ Вељко Петровић Хари, монтажер Вуксан Луковац, аутор Милан Ковачевић
- Премијерно емитовано 13.06.1966, Документарна редакција; репризирано у "Трезору" 11.06.2013

Телевизија у бојама - "Политика" је обавештавала своје читаоце о новом напретку ТВ медија 12. децембра 1937: "Телевизију у бојама пронашао је енглески инжењер г. Берд, према чијем ће тврђењу после деветогодишњег екпериментисања ускоро бити могућно преносити покретне слике на даљину у природним бојама, и то на велике површине, тако да ће бити омогућено да се преносе слике и на биоскопска платна. Непокретне слике већ се сада преносе са успехом и на веће даљине."

Прва демонстрација телевизије у бојама у Београду, догодила се 17. новембра 1965. и трајала је од 15:00 до 16:15 часова. "Пред многим званицама и представницима штампе, радија и телевизије, на шест телевизора у боји постављених у сали Дома синдиката, примљен је пренос из телевизијског студија, приказани дијапозитиви, неколико цртаних и пет документарних филмова. Цео програм је долазио путем радио-релејне везе, из студија у Паризу, а емитовали су га предајници на Авали и Црвеном Чоту, па су гледаоци могли да прате у својим домовима, али у црно-белој техници." (Родољуб Жижић: Кроз екран свет).

Телевизијски програм у бојама, почео је да се емитује на Другом програму ТВБ, свечаним преносим из новог студија у Абердаревој (Студија 3), 31. децембра 1971, затим редовним програмом од 1. јануара 1972. године. Тада је председник Извршног већа Скупштине Србије Миленко Бојанић, између осталог рекао: "...Повећавају се могућности ТВБ да програм обогати новим садржајима и областима јавног комуницирања, програмима за националности у нашој Републици, образовним,  културним и другим програмима исто тако ће у већој мери телевизија ући у наше друштвене средине, пре свега на село. При томе се може очекивати да ће ТВБ у још већој мери постати фактор развијања фундаменталних вредности, економског и културног развоја и интегрисања нашег самоуправног социјалистичког друштва. Да ће постати средство двосмерног и вишесмерног комуницирања, не само чинилац дакле информисања него и изражавања јавног мњења, средство у рукама самоуправљача и свих радних људи. Са таквим очекивањима поздрављам овај велики успех радног колектива РТБ почетак рада Другог програма и програма у боји. Овим проглашавам Други програм и програм у боји ТВБ отвореним!"
- Уредник истраживач Весна Игњатовић, монтажер Милорад Ћитић, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовано 05.01.2009; Редакција за историографију

Афера недужне Анабеле (одломак) - Прва драма ТВБ снимљена у боји била је Савонарола и његови пријатељи, Јована Христића и Арсенија Јовановића, која није сачувана, а Афера недужне Анабеле, је једна од првих која је снимљена у колор техници. Фарса третира омиљену пишчеву тему, судбину поданика, а по­се­б­но интелектуалаца и филозофа у тоталитарном друштву. Текст позоришног комада награђен је Стеријином наградом 1969. го­дине.
- Улоге: Марко Тодоровић, Олга Савић, Светолик Никачевић, Светлана Бојковић и др.
- Писац Велимир Лукић, редитељ Миленко Маричић
- Премијерно емитовано 04.10.1972. у циклусу "Послератна српска драма", Редакција драмског програма, уредник Филип Давид