Трезор: Годишњице - Удружење ТВ редитеља и Дан новинара Србије

Удружење Телевизијских редитеља Србије, први део - разговор са редитељем Слободаном Радовићем о Удружењу телевизијских редитеља Србије, које је основано 25. марта 1973, а рад замрзнут 1991. године. Углавном сву документацију Удружења сачувао је Слободан Радовић, будући да је у његовој канцеларији главног редитеља и шефа продукције било и седиште Удружења, тако је ту документацију заједно са свим својим папирима Радовић даље носи селећи се по разним локацијама које су уследиле пре и после Нато бомбардовања и петооктобарске паљевине. Тако је овај разговор и сећање на рад Удружења поткрепљен аутентичним документима. Оснивачкој скупштини присуствовали су 1973. редитељи: Владимир Андрић, Јован Аћин, Вера Белогрлић, Вук Бабић, Ђорђе Вучинић, Божидар Вучуровић, Момчило Гаралејић, Милица Драгић, Александар Ђорђевић, Радивоје Лола Ђукић, Мило Ђукановић, Светислав Жикић, Драгомир Зупанц, Вера Ивковић, Арсеније Јовановић, Каменко Калуђерчић, Дејан Караклајић, Небојша Комадина, Јован Коњовић, Драгутин Костић, Драгослав Лазић, Радослав Лазић, Рајко Лаловић, Александар Мандић, Владимир Манојловић, Божидар Матковић, Светлана Милић, Арса Милошевић, Миша Мирковић, Раде Млађеновић, Сава Мрмак, Бранко Плеша, Зоран Предић, Слободан Радовић, Јован Ристић, Мирјана Самарџић, Миодраг Седлар, Звонко Симоновић, Јелашин Синовец, Драгош Смиљанић, Милутин Станишић, Србољуб Луле Станковић, Димитрије Станчуловић, Миша Стефановић, Славољуб Стефановић Раваси (први председник Удружења), Драгош Стојановић, Милорад Стојановић, Петар Теслић, Милан Тополовачки, Дејан Ћорковић, Бранко Ћурчић, Михаило Цагић, Здравко Шотра. Разговор се завршава плановима о поновном окупљању старих чланова, обнови рада Удружења, сада већ много већег броја редитеља из целе Србије у којој телевизијски програм емитује више од 100 емитера. И стварно у организацији Редакције за историографију, иницијативни састанак за обнављање рада Удружења телевизијских радника одржан је 10. априла 2008. а присуствовали су: Слободан Радовић, Бранко Ћурчић, Петар Недељковић, Владимир Манојловић, Марко Недељковић, Петар Станојловић, Мишко Милојевић, Александар Фотез, Бранко Митић, Александар Бошковић, Димитрије Јовановић , Михајло Мирковић, Пеђа Обрадовић, Пит Теслић, Вујадин Вујовић, Веско Грозданић, Јован Ристић, Мирослав Јокић, Драгомир Зупанц, Предраг Синђелић, Сунчица Јерговић, Александар Мандић, Милан Јелић, Слободан Пешић, Бранко Вучић, Душан Варда, Жарко Драгојевић, Павле Грујчић, Бранко Кичић, Владимир Момчиловић, Рамадан Демировић, Божидар Калезић, Каменко Калуђерчић, Радош Смиљанић, Миодраг Богић, Предраг Бајчетић, Зоран Цветковић, Драган Ћирјанић. Снимак овог историјског скупа биће на програму "Трезора" у другој половини маја 2018.

- Учесници: редитељ Слободан Радовић, саговорник Бојана Андрић
- Сниматељ Борислав Ристовић, асистент сниматеља Бојан Даниловић, сниматељ звука Љуба Јовановић, расветљивач Миодраг Врховец, организатор Гордана Грдановић, реализатор Наташа Јањуз, графичка обрада Иван Јевтић, монтажер Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић
- Снимано 28. новембра 2007, премијерно емитовано у "Трезору" 24. јануара 2008; Редакција за историографију

Из живота новинара - данас је 27. март, Дан новинара Србије. Избор из сећања на властите почетке у новинарству Александра Мишића из емисије Био сам у паклу, 2004; а из серије Учесник и сведок део разговора Милана Влајчића са Богданом Пешићем из 1987. и Слободаном Глумцем из 1986. године. А историјски датуми новинарства које треба замаптити су: 27. март 1791 - у Бечу штампан први број "Сербских новина";  6. новембар 1881 - онета одлука да се оснује Српско новинарско друштв;  21. децембра 1882 - Правила Српског новинарског друштва потписали оснивачи: Милан Ст. Марковић ("Порота"), Стеван Д. Поповић ("Просветни гласник"), др Владан Ђордевић ("Отаџбина" и "Народно здравље"), Стеван Ћурчић ("Српске нови-не" и "Србадија") др Лаза Костић ("Српска независност") и Манојло Ђорђевић Призренац ("Народно ослобођење");  1883 - престанак рада Друштва после Тимочке буне; 1891 - обновљен рад, председник Пера Тодоровић; 1897 - удружење има 60 чланова, председник Јован Ђаја. Даље, 1901 - Први конгрес српских новинара око 100 учесника; 1906 - после расцепа, основано Друштво српских новинара и публициста; 1907 - обележавање 25 година Удружења, председник Бранислав Нушић; 1910 - приступање Савезу словенских новинара у Прагу; 1914 - у нову управу улазе искључиво професионални новинари, председник је Владислав Рибникар; 1919 - оснивање Југословенског новинарског удружења (ЈНУ); 1920 - обновљено Српско новинарско удружење са 53 члана; 1924 - два члана управе Београдске секције ЈНУ учествовала на Међународном  новинарском конгресу у Лондону; 1925 -  Скупштина Београдске секције телеграфски изразила солидарност са ухапшеним новинарима Мошом Пијаде и Костом Крајшумовићем; 1927 - Скупштина Београдске секције осудила Закон о штампи из 1925. као штетан и реакционаран;  1929 - Београдска секција предала суду части благајника централне управе због претварања Клуба новинара у коцкарницу; 1932 - посвећење темеља Новинарског дома; 1934 - отворен Новинарски дом у Франкопанској улици 28 (данас Ресавска улица);  1938 - Ванредна скупштина Београдске секције због напетости између режимских и опозиционих новинара одржана опкољена жандарима; 1940 - Суд части казнио групу новинара изазивача расцепа у новинарској организацији;  1941 - на скупштини усвојена нова правила и нови назив: Новинарско удружење у Београду; чланова 263; председник Пјер Крижанић... Новинари у Србији данас славе три празника: Дан новинара Србије, 27. март - дан када је 1791. штампан први број "Сербских новина"; Дан Удружења новинара Србије (УНС), 22. децембар - дан када је 1881. основано прво Друштво новинара; Дан Независног удружења новинара Србије (НУНС), 26 март - дан када је 1994. основан НУНС.

- Уредник истраживач Весна Игњатовић, графичка обрада Горан Ергарац, монтажер Зорица Џабић, аутор Бојана Андрић
- Премијерно емитовано у "Трезору" 10. новембра 2006, Редаксија за историографију