Апокалипса - Први светски рат

Пети део - Спас

Рат је настао из људског насиља, заробио је све страхом, послао их у пакао и они сада бесно ишчекују његов крај.

Рат је трајао четири године. Мобилисано је било седамдесет пет милиона људи. Погинуло је десет милиона војника: седам хиљада Португалаца, тринаест хиљада Белгијанаца, деведесет хиљада Бугара, сто двадесет хиљада Американаца, сто тридесет хиљада Срба, двеста хиљада Румуна, триста педесет хиљада Турака, четиристо педесет хиљада Италијана, деветсто хиљада војника из трупа широм Британског царства, из Канаде, Њуфаундленда, Аустралије, Новог Зеланда, Индије и Јужне Африке. Настрадало је милион и двеста хиљада војника из Аустроугарског царства, милион и четиристо хиљада из Француске и њених колонија: Сенегала, Алжира, Туниса и Марока. Убијено је милион и седамсто хиљада Немаца и милион и осамсто хиљада Руса.

Двадесет милиона војника је било повређено, а умрло је и осам милиона цивила. Није било породице у којој неко није погинуо, настрадао од гаса, остао без удова или постао сироче... Али светом се ширила радост која као да је требало да избрише незамисливе губитке првог масовног убиства у историји човечанства.

Војне и политичке вође су желеле да очувају сећање на рат тако што су наручивале израду огромног број споменика који су представљали војнике како марширају ка борби и слави. Упркос масовној кланици, ови споменици требало је да убеде народ у то да је у рату исправно убити и бити убијен зарад одбране домовине.