петак, 02. мар 2018, 22:30
Последњи Гал
Први је век пре Христа. У области данашње Француске, Белгије, Швајцарске и Луксембурга живи око двадесет милиона људи...
Ту велику област Европе насељава шездесетак племена које све називамо Галима. Они не говоре истим језиком, нити се моле истим боговима. Немају ни истог вођу. Али везује их иста култура. Међу њима су Едуанци, Сенони, Карнути, Арверни...
Јулије Цезар је 58. пре н. е. заузео галску територију. Био је амбициозни проконзул и бранио је надмоћ Рима. Да би учврстио свој ауторитет, хтео је да потчини Гале и завади сва племена. Супротставио му се млади ратник Верцингеторикс који је сањао о уједињењу свих галских племена.
Гали нису имали писмо. Једини запис о њиховој борби против Цезара оставио је сам Цезар. Своје супарнике он описује као окрутне и неукротиве. Тиме је, заправо, хвалио себе јер их је коначно савладао.
Историчари веома дуго нису сумњали у те описе. У 19. веку је рођен мит о бркатим борцима Галима, који воле да једу и пију и обожавају Тевтата и друиде. Захваљујући археологији, сад откривамо другу причу, ону ближу истини.
Уредник је Невена Тодоровић.
коментари