На највишој коти у општини Ранилуг је село Божевце. Простор око цркве, пут без трагова и закатанчена врата школе остављају утисак да је време стало. Деценијама из овог забаченог краја људи одлазе. У селу живе углавном старци, под теретом година и сиромаштва.

У селу Дреновце које је по дрену добило име, кажу да им је здравље заштитни знак, па живот славе на сваки начин...

Око храма дуге историје, извори кажу да потиче из 13. века, окупљају се, договарају, помажу једни другима и селу у коме живе. Остају овде и заснивају породице. Па су тако одлучили да за свечани чин крштења деце обезбеде бољи амбијент. Од прилога мештана направљена је крстионица. У славу живота!

У село се враћају и они који су га давно напустили. Драган Стојковић се након тридесет осам година проведених у централној Србији, вратио у завичај. Ношен носталгијом, без ичије помоћи подиже нови дом поред старе родитељске куће.

У оближњој средњој Медицинској школи упознајемо се са успешном спортисткињом. Анђелина се бави џудоом и ниже медаље. Тренира често на игралишту крај школе.

У крају који је између осталог препознатљив и по специфичном јужњачком говору, где падежи и дужине српскога језика могу представљати потешкоћу, неговање реторике је вредно пажње.

У Економско-трговинској школи из Ранилуга, вођени баш тим мотивом, други пут заредом су анимирали средњошколце из целог Косовског Поморавља и организовали такмичење у беседништву.

Аутор: Татјана Манојловић
Сниматељ: Александар Агбаба
Монтажер: Небојша Дамњановић
Реализација: Јелена Тодоровић