Црква брвнара у Сечој Реци

Емисија обрађује историјат саме цркве посвећене Светом великомученику Георгију, процес њене обнове, као и њен значај за духовни и културни живот целог краја.

Црква је обновљена трудом становника Сече Реке и Косјерића, а носиоци стручног дела посла били су Завод за заштиту споменика културе у Краљеву и Академија за уметност и конзервацију Српске православне цркве.

Међутим, емисија представља цркву брвнару у једном ширем културолошком и социолошком контексту, подвлачећи њен неспорни значај за културу локалне заједнице. У том смислу црква брвнара у Сечој Реци доживљава се као симбол опстанка и непрекидног залагања становника за напредак целог краја.

Са нестанком моћне српске средњовековне државе и касније деспотовине нестали су велики ктитори, па самим тим и велике задужбине.

У време ропства под Турцима народ је сам преузео тешки задатак духовног и физичког опстанка. Тако су ницале цркве брвнаре у Србији као огњишта духовности и културе. Али оне су много и страдале, паљене, разаране. Пљачкане, изнова су обнављане. Мало их је сачувано до данашњих дана, а једна од њих је и црква у Сечој Реци.

Емисија такође говори и о моделима опстанка целог косјерићког краја, јер познато је да је то једна од ретких општина у данашњој Србији која не пати од болести незапослености и миграције становништва према већим центрима.

То само говори о дубокој свести становника кроз дугу историјску вертикалу о неопходности повезивања културе и економије као гаранту опстанка и напретка.

У емисији учествују стручњаци који су радили на обнови цркве, а о црквама брвнарама и историјском контексту њиховог настанка говори академик Драгољуб Живојиновић. Црква у Сечој Реци била је и инспирација песницима и сликарима, те је и на тај начин овековечена у уметности. О свом давном сусрету са сечоречком црквом говори и академик Љубомир Симовић. Инспирисан том посетом, написао је песму "На сечоречком гробљу", коју ће гледаоци такође моћи да чују.

Уредник Милица Бајић Ђого, сниматељи Петар Вујанић и Иван Димитријевић, режија Лела Јанић, монтажа Љубомир Плављанић.