Породичне оазе грађанске Србије: Породица Петровић, 2. део

Две врло важне ствари су одредиле стваралаштво сваког уметника почетком 20. века, а првенствено уметнички и животни пут Растка Петровића. То је, пре свега, искуство Великог рата. Као седамнаестогодишњи дечак Растко се са српском војском повлачио преко Албаније и то трауматично искуство обележиће читаво његово књижевно стваралаштво, од збирке песама Откровење до романа Дан шести. Друго, важно искуство био је боравак у Паризу непосредно после Првог светског рата. Растко је био у прилици да упозна и да се дружи са најзначајнијим авангардним уметницима тог доба. Књижевни теоретичари данас сматрају да је управо он најбоље разумео и схватио природу авангарде.

Растко Петровић је био девето, најмлађе, дете Димитрија и Милеве Петровић. Био је миљеник својих старијих сестара које су наставиле да брину о њему пошто је већ са тринаест година остао без оца и мајке. Последње лето пред почетак Првог светског рата провешће са сестром Надеждом у Венецији, а само годину дана касније, са сестром Зором ће се повлачити преко Албаније.

Дело Растка Петровића - поезија, проза, есејистика, драма, ликовна критика, цртежи, акварели, колекције етнографских предмета, фотографије и три експерименталана документарна филма - открива кроз своју хетерогеност вишеструко талентованог и надахнутог ствараоца.

У емисији говоре: проф. др Предраг Петровић, теоретичар књижевности; проф. др Леон Којен, филозоф и књижевник; др Здравко Петровић, професор књижевности и Радован Поповић, публициста

Уредник емисије: Мила Јовановић Николић