Траг у простору: Тамбураши и тамбурице

Некад омиљени инструмент старијих генерација, данас је све више прихватају и воле млади. У њеном сребрном звуку има и месечине и пролећног шуштања крошњи и завијања северца и ромора летњих киша и звука цврчака, а понајвише душе. "Прим је само инструменат. Звук носи човек у себи, у прстима..." говорио је некада чувени Јаника Балаж.

У жељи да истраје у готово изумрлом занату, Милош Јанковић се усмерио на технологију израде типично војвођанског инструмента. Желео је да добије савршен облик, али и савршен тон. Израда тамбура, као и сваки занат има своје тајне, које се крију у добром дрвету, адекватној обради, стрпљењу али и љубави. За све жичане инструменте, па тако и тамбуре, најбољи је шарени јавор. Неки га зову још и босански или џафер јавор. Добар је и такозвани јавор птичијег ока. Тамбуре се праве и од кајсије, ораха или вишње. Горња даска код свих жичаних инструмента израђује се од смреке јер је то најакустичније дрво.

Милош Јанковић са успехом прави све инструменте који су потребни једном тамбурашком оркестру: бисерницу, бас прим, контру, тамбурашко чело и тамбурашки бас. Колико их је укупно било за ових тридесет година рада, ни сам не зна. Ниједан инструмент не опрашта грешке, а најмање грешака опрашта тамбура бисерница. За њену израду, чини се треба и највише времена и живаца.

Горан Пејаковић рођен је у Бечеју. Верује да је свој музички и уметнички таленат наследио од деде. Од 1992. године професионално се бави музиком, а свирао је у многим оркестрима. Данас је у тамбурашком оркестру "Боеми" из Бечеја у ком свира бас. Занат је учио у Сенти код некада чувеног мајстора Лајоша Боцана. Кад је Боцан умро, у спомен савршеном мајстору кога ће ценити и поштовати, и због љубави према тамбурашким инструментима одлучује да израђује инструменте Боцанових димензија и квалитета. Зато купује алат, прибор и материјал од породице старог мајстора и почиње да прави тамбуре.

Уредник: Милица Барјактаревић
Сниматељ: Петар Вујанић
Монтажери: Светлана Црњански и Бранислава Теодосић