Породичне оазе грађанске Србије - породица Петровић

Није одобравала принцип наметања културног обрасца, већ је сматрала да он у народу постоји и да га образовањем и дуготрајним и стрпљивим радом треба усавршавати и довести до тога да он природно изнедри и тако оформи националну уметност.

И отац и мајка наше најзначајније сликарке и хероине Првог светског рата, били су просветни радници. Мајка Милева, рођена Зорић, сестричина Светозара Милетића, напустила је удобан живот своје добростојеће војвођанске породице и дошла у Кнежевину Србију да буде учитељица. Надеждин отац, Димитрије Мита Петровић, предаје сликање у гимназији у Чачку и Краљеву, а по повратку у Београд, педагошку активност замењује интензивним занимањем за финансије, историју и политику. Поред тога у историји је остао познат као пасионирани проучавалац и сакупљач службених докумената из 19. века, које је сакупио и спасао од заборава, и написао обимну студију "Финансије и установе обновљене Србије до 1842. године"

Милева и Димитрије Петровић углед су стицали поштовањем образовања и уметности о чему сведочи и то да им је свих деветоро деце стекло високошколске дипломе у земљи или на престижним европским универзитетима.

Два најзначајнија имена које је породица Петровић подарила српској култури су : сликарка Надежда и књижевник и дипломата Растко. С обзиром на место које је њена породица заузимала у тадашњој Србији и атмосфере у којој је одрастала, Надежда Петровић је била готово предодређена да ступи на поље уметничког и друштвено-политичког ангажмана.

У емисији говоре: Александар Марковић, историчар; Оливера Јанковић, историчарка уметности; Проф. др Лидија Мереник, историчарка уметности и Проф. др Леон Којен, филозоф и књижевник.

Уредник емисије: Мила Јовановић Николић