Када се дође до краја године увек се нешто сумира и одређује али је врло важно знати колико сте били у могућности да оставрите неке своје жеље или да учините неко добро дело. Три примера сам издвојила јер сваки на свој начин говори о реализацији онога што су ове личности себи зацртале.

Госпођа Бранка Каракашевић која одлази из свог стана у Београду у Америку, клавир на коме је свирала, породица посредством ове емисије дарује талентованом Кристијану Вучковићу,   добитнику великог броја признања и награда. Кристијан није имао свој клавир већ је вежбао у музичкој школи коју похађа у Нишу. Читава породица  је дошла са младим Кртистијаном и преузели су клавир.

Сергеј Полунин балетан светског гласа који је недавно постао држављанин Србије жели да у нашој земљи проведе више времена. Овде је снимао филм о Нурејеву, прослављеном балетском играчу Совјетског Савеза који је емигрирао у Француску и тамо направио запажену интернационалну каријеру. Овде је снимао и филм са Рејфом Фајнсом као редитељем а филм је  сниман и у Русији, и у Француској. Сергеј Полунин жели да у Србији направи Центар за младе играчке таленте.

Милан Ћук је често учествовао на пројектима конзервације и рестаурације фресака у српским средњоковековним манастирима. Имао је прилику да у својој каријери оплемени и оживи велики број фресака. Упознат са свим техникама рестаурације и вештинама слагања мозаика пожелео је да се искаже ауторским радом тако што је у невероватним мозаицима оживео јунаке свог детињства. Супер хероји стрипова нашли су се у мозаицима који садрже најразличитије метале у невероватним бојама. Тако су се Супермен и Бетмен нашли на мозаицима Милана Ћука.