Српска економија

За развој српске економије свакако је пожељна сарадња са ММФ-ом. У последњих петнаестак година резултати Србије су бољи у годинама када је ММФ био присутан. Чак и у време кризе 2009. и 2010. године Србија је једна од ретких земаља у централној и источној Европи која је остварила боље резултате од других земаља.

Уколико Србија склопи нови аранжман са ММФ-ом, ова међународна финансијска институција би контролисала наше јавне финансије, надзирала реформе у јавним компанијама и пореској администрацији, и имала увид у стање српске економије. ММФ би био контролор, али и саветодавни орган с обзиром на то да познаје и економије широм света па је у могућности да са Србијом подели добра искуства других земаља.

Аранжман са ММФ-ом био би важан и због тога што би оцена економске политике од стране ове институције утицала на привлачење страних инвеститора.

Стручњаци тврде да је поред већ договореног повећања пензија и плата у јавном сектору од јануара следеће године, неопходно повећати и буџет на страни инвестиција. Бројна истраживања широм света показала су да су јавне инвестиције део јавне потрошње који највише утиче на раст привреде.

О овим и другим темама у Српској економији говоре стручњаци: проф. др Милојко Арсић, економиста, Никола Алтипармаков, члан Фискалног савета, проф. др Миодраг Зец, економиста, Сања Радан, Јелена Бајевић, представник за медије Националне службе за запошљавање.

број коментара 0 Пошаљи коментар