Живот и стандарди: Од Хоче до Ораховца

У малим српским срединама попут Ораховца и Велике Хоче живе изузетни људи који својим радом успевају да победе све недаће које прате њихов живот у окружењу.

Вајарка Ивана и њен супруг Ивица Лукић, сликар из Велике Хоче, фотографијама које свакодневно објављују на друштвеним мрежама приближили су јавности сву лепоту тог древног српског насеља које датира из доба Немањића. Док фотографишу у стопу их прати четворогодишњи син Вук са својим кућним љубимцима.

Мала места попут Хоче не пружају много, али њихова вредност је у вековном трајању које се огледа на сваком кораку. Старе цркве, архаичне куће са капијама, виногради и други мотиви који указују на дугу традицију прављења вина привлаче пажњу и италијанских посетилаца који у летњем периоду често обилазе тај метохијски крај.

У Ораховцу, око школе и цркве Успење Пресвете Богородице, сабрали су се преостали Срби. У два сокака, сви као једна породица деле судбину препуну тешкоћа.

За лепе тренутке задужен је познати текстописац и композитор Гаврило Кујунџић који је увек ту са хармоником. У најтежим тренуцима, он је стварао стихове који су постали симбол снаге коју годинама показују Срби са Косова и Метохије.

Мир и сигурност проналазе у манастиру Зочиште који је у њиховој близини. Црква која је посвећена Светим врачима Козми и Дамјану после рушења потпуно је обновљена. Познат по многим исцељењима, манастир Зочиште обилазе сви којима је молитвена помоћ потребна.

Како живе Срби у Ораховцу и Великој Хочи и зашто преостали Срби упорно чувају своје домове, сазнајемо од Гаврила Кујунџића, Иване Лукић и Ивице Лукића, Оливере Радић и Сузане Милићевић.

Аутор: Светлана Вукмировић
Сниматељ: Владимир Јовановић
Монтажа: Марко Роксандић
Реализација: Биљана Ердељан

број коментара 1 Пошаљи коментар
(уторак, 21. нов 2017, 20:36) - Ораховчанка [нерегистровани]

Од Хоче до Ораховца

Хвала РТСу, Светлани и њеној екипи који су зашли у овај наш Гето и на кратко покушали да онима који живе ван њега, прикажу део наше стварности. Само део живота који Срби живе, мали Срби у великој постојбини Немањића. Видели сте младе животе, видели сте децу жељну опстанка и постојања на овом тлу, али и трошне куће, маховином обрасле кровове, урушене зидове... Пар кадрова су само позив свима који до сад нису да дођу, виде, осете... и не одричу се свега тога... Мајци Србији порука да ми хоћемо да је чувамо ту, ал да нас она(са њеним представницима) не испушта из загрљаја. Ако дозволе да нас други пригрле, усвоје и присвоје, ово срце неће овако куцати, а и у крвотоку кроз цело тело мајке Србије неће бити крви да здраво тече и означава живот.