Трезор: Октобарски датуми

Велики судски процес одиграо се непосредно после Другог светског рата у Нирнбергу и трајао је пуних десет месеци. Пред међународни војни суд изведена су 24 немачка ратна злочинца. Овај судски процес први је у историји међународних односа на коме је агресија осуђена као преступ против човечности, а њени виновници кажњени. На процесу су, такође, први пут осуђене и злочиначке организације Националсоцијалистичка партија, Гестапо, СД, СС и СА. Петнаест година после завршетка Другог светског рата одржан је велики судски процес нацистичком злочинцу Адолфу Ајхману, одговорном за смрт 6 милиона људи. Неуморни Симон Визентал, који је цео свој живот посветио трагању за ратним злочинцима, пронашао је Ајхмана, тајно извео из Јужне Америке и довео пред суд у Израел, доказујући да ратни злочини никад не застаревају. Смртна казна над нацистичким злочинцима које је суд у Нирнбергу осудио за ратне злочине у Другом светском рату извршена је 16. октобра 1946. године

Нирнбершки епилог - Драма је написана на основу аутентичног стенограма са поз­на­тог процеса фашистичким злочинцима у Нирнбергу. У центру пажње је одговорност не­мач­ког генералштаба за иза­зивање рата и ратна пустошења, као и од­го­вор­ност фашистичких во­ђа за концентрационе логоре, ге­но­цид и униш­та­вање невиног ци­ви­л­ног становништва Европе. Поред ликова многобројних ратних злочинаца у драми постоји лик који представља веома важну карику: доктор Џилберт, амерички психолог, једини је човек који је у свако доба могао да посећује, без контроле, ћелије осуђеника и који је био сведок догађаја иза кулиса великог спектакла и који је своје утиске сакупио у познатом документу Нирнбершки дневник. У драми учествују живи сведоци догађаја: Карел Малцужињски, пољски публициста и истакнути политички коментатор који је био до­пис­ник са Нирнбершког процеса и Живојин Јовановић, бивши логораш. За овај велики телевизијски подухват који је својевремено остварио на пољској телевизији Јиржи Антчак је добио пољску државну награду. Из критике: "Изузетне вредности емисија Телевизије Београд Нирнбершки епи­лог саз­дана је на оним њеним особинама којима се она од­ва­ја од уоби­чајених законитости драматургије, не престајући при том да би­ва и те како драматична, а на свој осебујан начин и изванредно сце­нич­на... Антчакова загонетка је у томе што је ње­гово виђење и осе­ћа­­ње овог монстр процеса морало и мо­г­ло да буде иск­љу­чи­во те­ле­ви­зијски реализовано... а то би био вео­ма виспрено постигнут ефе­кат као да је телевизија директно ук­љу­чена у суђење." (Олга Божич­ко­вић, "Политика", 15.05.1971)

- Улоге: председник суда Васа Пантелић; тужиоци Петар Банићевић, Ђорђе Јелисић, Божидар Дрнић, Миодраг Гавриловић; Властимир-Ђуза Стојиљковић (судски психијатар Гилберт); оптужени Павле Вуисић (Херман Геринг), Миодраг Радовановић (Јоаким фон Рибентроп), Светолик Никачевић (Вилхелм Кајтел), Бранко Плеша (Ернст Калтенбрунер), Виктор Старчић (Херман Шахт), Воја Мирић (Ханс Франк), Мирослав Петровић; сведоци Љиљана Крстић (Вајан Кутирије), Мира Вацић, Михаило Викторовић, Предраг Лаковић (Рудолф Хес), Иван Ђурђевић, Љуба Ковачевић, Власта Велисављевић (маршал фон Паулус), Божидар Павићевић (Гизевијус), Зоран Ристановић (шеф Гестапоа Дилс); браниоци Милан Пузић, Стојан Дечермић (професор Екснер), Владимир Поповић (Рајзман), Маријан Ловрић, Душан Почек, Радомир Поповић

- Сценариста и редитељ Јиржи Антчак; преводилац Петар Вујичић; драматург Филип Давид; сценограф и костимограф Јиржи Масловски; техн. вођство инж. Бранко Матијашевић; слика Љубомир Јелић; мајстор светла Здравко Игњатовић; камермани Војислав Лукић, Сретен Станојевић, Божидар Николић, Драгољуб Ђорђевић; тон мастор Бошко Николић; асистенти Татјана Веселиновић, Надежда Живковић; снимање на магнетоскоп инж. Љубомир Чоловић; видео миксер Драган Самац; организација Милорад Бајић, Злата Марјановић; секр. режије Милана Стојановић; асист. режије Милица Јоцић; помоћник режије Божидар Матковић

- Премијерно емитовано 10.05.1971, 24.05.1971, 03.11.1971, 07.04.1973; Редакција драмског програма, уредник Василије Поповић; репризирано у "Теветеци" 13. и 14. 03.1998 (приказана у два дела због дужине, изворно драма траје 136 минута); у "Трезору" 26. и 27.02.2002 (у два дела); 13, 14. и 15. маја 2009 (у три дела)

Извештај, In corpore - назив је циклуса ТВ драма на тему великих судских процеса у избору и опреми Мире Оташевић и Бојане Андрић, који је припремљен 1995, неколико пута стављан на репертоар, али у целости није емитован, све до 2002. године у "Трезору". Из богатог фонда ТВ драма у продукцији Играног програма ТВБ издвојено је 10 драма које за тему имају судски процес као последици великих историјских догађаја од Сократа до Салвадора Аљендеа (Одбрана Сократова и смрт; Процес Ђорадну Бруну; Србија на истоку; Андерсонвил, логор смрти; Сарајевски атентат; Зашто је пуцао Алија Алијагић; Нирнбершки епилог; Случај Опенхајмер; Суђење; Сведоци оптужбе). Трагање за истином и правдом обухвата период од 400. године пре нове ере до 70-их година XX века. Приликом првог покушаја емитовања ауторке су овако најавиле циклус: "Драме, обједињене у циклус "Извештај, In corpore", имају циљ да програмски потврде жанр чија је популарност и занимљивост у сталном успону. Мерило демократије и/или опресије, 'судска драма' је уједно и мерило колективне савести: могућег превредновања историјских истина и заблуда."

У најавама посебно снимљеним за циклус "Извештај, In corpore"  коришћени су текстови Светислава Басаре Дрво историје у интерпретацији Миодрага Радовановића; а заједничка анимирана шпица је једна од првих - урађена у тек формираној 3Д анимацији у Графици РТС.

- Улога: Миодраг Радовановић
- Писац Светислав Басара; графичка обрада Зоран Пековић; сниматељ Дарко Богдановић; сниматељ звука Рихард Мерц; организатор  Јован Јовановић; секретарица режије Милка Даниловић; дигитални ефекти Драган Самац; монтажери Ђорђе Анђелковић, Мирко Крстески; сценаристе и редитељи Бојана Андрић & Мира Оташевић
- Произведено 1995, Редакција играног програма; премијерно емитовано у "Трезору" 26. и 27.02.2002; 13, 14. и 15. маја 2009

Уреднице Бојана Андрић, Маријана Чутурило, Милена Јекић Шотра