Живот и стандарди: Вучје трње

Историја косовског града Вучитрна није прецизно расветљена, али се зна да је једно од најстаријих српских урбаних насеља. Име места потиче од синтагме "вучје трње" и асоцира на станиште звери. Данас у Вучитрну вукова нема, али нема ни Срба.

У центру данашњег Вучитрна налазе се релативно добро очувани остаци Војновића куле и Војиновића моста који као аутентични сведоци подсећају на некадашњи утврђени град на реци Ситници.

Једина српска породица је свештеничка, а у порти храма Светог Илије уместо парохијана - полицијско обезбеђење. Као сведочанство о доскорашњем постојању ове заједнице у Вучитрну крај храма ћути старо српско гробље.

Недалеко од Вучитрна је Прилужје, једно од највећих српских села на Космету. Неколико километара је удаљено од магистрале Приштина-Митровица. Око 3.000 Срба овде опстаје и нада се бољим данима.

Нерадо говоре о муци која их тишти. Живот у албанском окружењу пун је свакодневних изазова. Од учесталих провала и крађа покретне имовине, до узурпираних ораница које годинама обрађују комшије Албанци, без намере власти да то реши.

Ауторка: Татјана Манојловић
Сниматељ: Александар Агбаба
Монтажа: Бранко Гавриловић
Реализаторка: Биљана Ердељан

број коментара 1 Пошаљи коментар
(среда, 11. окт 2017, 02:31) - anonymous [нерегистровани]

Vucitrne moj!

Eh, moj rodni Vucitrn, moji poruseni snovi.Vucitrnci, atipicni za kosmetski mentalitet rasejani svuda po Srbiji i svetu.Ostaje patnja i nada za povratkom.