Траг у простору: Магија простора

Прво се звала "Куновица", по врло распрострањеном дрвету "кун", у народу познатом и као клен, односно јавор. Нико не зна тачно кад је Сува планина, добила ново, данашње име. Кажу то је због необичног геолошког састава и грађе стена које задржавају воду као у каквој "цистерни", чинећи планину "сувом" и сиромашном водом. По другим изворима подручје Суве планине је познато као најтоплије и најсувље место у Србији.

Кажу да зоре и сутони нигде нису тако лепи као са њеног највишег врха Трем. Можда су баш зато географ и геолог Јован Цвијић и ботаничар Јосиф Панчић били толико очарани и радо је истраживали, а због ризнице стена из најдавнијих времена, густих столетних шума и оштрих, као одломљених, назубљених врхова описали су је као "један од најгоростаснијих облика у нашим земљама" и прозвали "Алпима југа Србије". Постала је позната свету још у 19. веку, када је аустроугарски геолог и географ Ами Боуе први пут у свом научном раду описивао стене ове планине необичне лепоте.

Почетком 20. века Јован Цвијић је написао: "У доба Страбона и Птоломеја, цртало се на картама и описивало у географским делима једно планинско било, које се без прекида пружало од Истока на Запад, од Црнога Мора до Алпа. У доба Ренесанса оно се звало Цатена Мунди, Цатена дел Мондо или вериге света". НАСА, је кажу, званично потврдила да на овом месту постоји тачка X (икс) где су магнетна поља Земље и Сунца најбоље повезана, а космички таласи сто пута бржи него било где другде на планети.

Сувом планином водиће нас они који на њој и од ње живе и они који је најрадије походе: Драган Јовановић, писац, новинар, колумниста НИН-а, Мирослав Докман из Планинарског друштвоа "Преслап", Крстић Александар човек који и данас има кречану у селу Мокра, Милосав Поповић директор ТО Бела Паланка...

Аутор и уредник: Милица Барјактаревић
Сниматељ: Владимир Јовановић