Сећам се да је разговор са Пересом био мој  најтежи интервју до сада јер сам га жарко желела, а онда села као ђак преко пута човека чија је политичка каријера дуга седамдесетак година.

Два пута је био премијер Израела и министар у 12 влада своје земље. Сада сам на интервју дошла као новинар али сам желела и да нешто научим о дуговечности и мудрости. И данас сам свесна и знам да је интервју добијен упорношћу, великом жељом, добрим дугогодишњим контактима са људима који се баве светском политиком и стратегијом, а то су Пересови пријатељи из детињства. Њих није могао да одбије.

Данас овај поновљени интервју може послужити као путоказ за преговарања и боље разумевање за сва догађања у свету.

Памтим његове реченице: "Ни једна земља не може зауставити историјски ток. Док трагам за миром у нама и са нашим суседима, свет се потпуно мења. Данашњи проблем за Вас и нас је како да усвојимо тај нови свет. Свет потпуно нов."

Говорио је јасно и мудро и објашњавао ми да ако човек савлада у животу своју мајку да је онда савладао читав свет. Та реченица ми и данас звони у ушима. Са Пересом нисам правила интервју. Са њим сам имала ту част да разговарам, а тај разговор је занимљив и гледаоцима.

И дан данас ми звоне његове речи, каже "Слушам доста и читам - говори ми Перес, посматрам људе и покушавам да размишљам унапред. У следећих десет година највећа открића биће везана за људски мозак, каже он. Људски мозак је најпрецизнији инструмент који постоји на свету. Размишљам како да сачувам мозак од спољних штетних утицаја. Како да задржим  добро расуђивање и како да останем оно што сам у бити".