Београдски разговори: Ју Хуа

Одрастао је у време културне револуције, када су књижевна дела забрањивана, а оним ретким књигама, које су се могле пронаћи, обавезно је фалило десетак страница на почетку и на крају. Лично је измислио на десетине завршетака романа. Његова изнуђена жеља за причањем недовршених прича и реалност живота једног стоматолога, што је основна професија Ју Хуа, у једном моменту су се спојиле у младалачкој потреби за слободом и жељи да види још заниљивих ствари. Изазов за свој нови сањани живот пронашао је у младима који су радили у Културном центру, у његовом родном граду. Да би се квалификовао за тај посао предложено му је да пише приче, романе, а од кинеске Владе морао је да затражи дозволу да се одрекне посла стоматолога.

Брзина промена у Кинеском друштву, од његове младости до сада је таквог интезитета, да још увек тражи своју дефиницију и тумачење. Међутим фантастична дивљина новог века, овог насмејаног првог кинеског глобалног писца нису успели да промене, и лише осећаја за друштвену стварност, бол и беду угрожених група.

Ју Хуа управо се континуирано у својим делима бави судбином малог човека у вртлогу великих друштвених промена у Кини. Те обичне мале губитнике у великим историјским причама срећемо у романима "Живети", "Записи о продавцу крви", "Седми дан".

Данас када живимо у великим историјским и материјалним празнинама, Ју Хуа, сматра да се улога културне револуције мора сагледати са више страна. Такође у разговору са Војком Пајкић Ђорђевић говори и о Новом путу свиле, инфраструктурној иницијативи у оквиру које су и култура и креативна индустрија приоритети, као и колико у Кини разумеју да када пише критички то чини из љубави према својој земљи.

Аутор емисије: Војка Пајкић Ђорђевић
Релизација: Маја Мандић