Наука у селу

Пољопривреда је у Србији одувек имала стратешки значај. Чак и онда када се идентификовала као земљорадња, односно најобичнија обрада земље, и када се подразумевало да се њоме баве они који немају образовање ни било какве квалификације - од пољопривреде се очекивало да произведе довољне количине квалитетне хране.

Данас они који се озбиљно баве пољопривредом морају да имају знања из различитих области, почев од агротехнике, агрохемије па до менаџерских вештина. Оно што највише мучи пољопривреду и село јесте интензивна депопулација и напуштање села, ниска стопа запослености у руралним подручјима, велики проценат малих и некомерцијалних газдинстава и уситњене парцеле.

У току 2014. и 2015. године у Србији, Македонији и Босни и Херцеговини спроведено је истраживање о успеху руралних политика које одређују стратегију и развој ових подручја. У којој мери пољопривредни произвођачи разумеју захтеве који се пред њих постављају и зашто више не користе средства која држава даје као подршку руралном развоју?

Недовољна информисаност, незнање и недостатак финансија издвајају се као главни разлози што многи не конкуришу за подршку руралном развоју, а пољопривредна стручна служба и медији препознати су као најважнији извори информисања и помоћи.

У емисији о својим проблемима и недоумицама говоре пољопривредни произвођачи али и професори и научници чија истраживања, без обзира на значај и допринос који би могла да дају, често остају мртво слово на папиру.

Уредник емисије Александра Шарковић
Монтажер Милан Радичевић

број коментара 0 Пошаљи коментар